Samo 7km od Valjeva nalazi se jedno od najstarijih sela srednjeg toka reke Kolubare, selo Paune. Nekad poznati po poljoprivredi i pečenoj rakiji od šljiva, danas meštani ovog sela pokušavaju da kraju vrate stari sjaj obnovom narodne banje - Paune. Još od samog kraja devetnaestog veka ovde se nalazila Paunska banja u koju su dolazili ljudi iz cele Srbije zbog njenih lekovitih moći. I danas pod zemljom je izvor tople vode čija temperatura prelazi 30C, a čiji potencijal nije još iskorišćen.

"Selo Paune bi preporodila ta banja", objašnja Zoran Đurđević, predsednik Inicijativnog odbora za obnovu Paunske banje, jer bi korišćenje prirodnih potencijala otvorilo mogućnost zaposlenja za lokalno stanovništvo. "Imamo dosta ljudi koji su radili u fabrikama kao što su Krušik, Gradac, Stefil, gde su ostali bez posla. Ukoliko ideja zaživi oni bi mogli da se vrate u svoje selo, gde bi se bavili seoskim turizmom i proizvodnjom zdrave hrane."

Nažalost, ljudski nemar i vreme su uzeli danak, tako da je poslednje četiri decenije banja bila prepuštena sama sebi, što je dovelo do zatrpavanja bazena i izvorišta banje. Ova narodna banja uspešno je "lečila" neke oblike reumatskih oboljenja, a posle Prvog svetskog rata bila su izgrađena tri bazena: muški, ženski i bazen za ranjenike. Voda je korišćena za kupanje i piće, a blato za oblaganje. Stariji meštani Pauna još pamte slučajeve kada su ljudi posećivali ovaj valjevski kraj skoro nepokretni, da bi nakon nekoliko nedelja lečenja u banji, odlazili svojim kućama sasvim oporavljeni.

Pre šest godina meštani sela Paune su pokrenuli inicijativu da se Banji vrati prvobitni izgled i namena, a veliku pomoć očekuju od grada Valjeva, koji  se kao opština na čijem se području nalazi banja stara o njenom očuvanju, korišćenju, unapređenju i upravljanju. U toku je izrada projekta detaljnih hidrogeoloških istraživanja, za koji je zadužen Centar za izradu hidrogeoloških objekata na Rudarsko - geološkom gakultetu u Beogradu, pod rukovodstvom profesora Milojka Lazića.

U neposrednoj blizini banje planirana je izgradnja medicinskog centra, hotela, etnokuća i ostalih turističko-rekreativnih sadržaja. Izgradnja banjskog kompleksa omogućila bi očuvanje zdrave prirodne sredine, kao i razvoj i unapređenje tranzitnog, seoskog, izletničkog, zdravstvenog i sportsko - rekreativnog turizma, smatra Đurđević.

"Mi imamo idejni projekat koji bi bio okosnica banje. Potrebno je oko 20 miliona dinara da se banja vrati u prvobitno stanje, kao i da se malo osavremeni. Izgradićemo kupatila, manji prateći objekat i jedan bazen. To su planovi za sada, a kasnije bismo videli sa investitorima i sa gradom oko daljeg ulaganja sredstava." Prema Đurđevićevim rečima, Italijani i Rusi su zainteresovni za investiranje u izgradnju banjskog kompleksa, ali će konačni dogovora uslediti tek nakon završenih istraživanja.

Osim banje, koja bi svrstala Paune na mapu turističkih atrakcija, neke od prednosti za razvoj seoskog turizma ovog kraja su i blizina pojedinih kulturno - istorijskih spomenika kao što su Struganik, Brankovina, Lelić; sportsko - rekreativni centar Petnica; zaštićene znamenitosti poput Petničke i Ribničke pećine, kao i planinski predeli Divčibara, Rajca i Ravne Gore.