U okviru evropskih integracija Srbije poglavlje 27 objedinjuje sve ono što se u Srbiji radi u zaštiti životne sredine. Poglavlje 27 još uvek nije otvoreno, mada se o njemu često govori- kao o jednom od najtežih i najskupljih. Često to i jedini razlog za pominjanje zaštite životne sredine, a ova tema najviše opstaje u delovanjima nevladinih organizacija. Nažalost, iz grupe Koalicija 27, koju upravo čine nevladine organizacije, kažu da životna sredina trenutno nije tema čak ni u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji.

„Ako pogledamo prošlogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku i deo koji se odnosi na poglavlje 27, videćemo da je navedeno da Srbija ima alarmantne nivoe zagađenja vazduha kao i jedan oštar diplomatski stav o ovoj temi. Ove godine ničega od sveg toga nema, čak smo dobili i ocenu "ograničeni napredak" pri čemu je taj napredak zaista mali”, za portal Energynews objašnjava Mirjana Jovnović iz Kolaicije 27.

Ekološke organizacije okupljene u Koaliciji 27  su u studiji “Malo para, još manje muzike” pratile koliko država ulaže novca u zaštitu životne sredine. Iz samog naslova jasno je da su ulaganja minimalna a evo i zašto.

„Sav novac koji se prikupi na ime ekoloških naknada i taksi se ne koristi za zaštitu životne sredine, već se iskoristi samo deo, otprilike polovina tog novca. Čak i ta sredstva koja su prikupljena i data Ministarstvu na raspolaganje nisu utrošena, što znači da čak ni to malo, nedovoljno sredstva koje imamo, mi ne ulažemo u zaštitu životne sredine”, kaže Mirjana Jovanović.

Pored pitanja novca i onoga što na papiru piše da smo u obavezi da činimo u pogledu zaštite životne sredine, veliko je pitanje kakav to vazduh udišemo i kakvu vodu pijemo.

„Vazduh u Srbiji je jedan od najzagađenijih u Evropi, prosto ne znam da li ovde uopšte ima vazduha ili samo ostataka od istog.  Otpadne vode prečišćavamo nekih 10 odsto, znači sve, većina otpadnih voda završava u našim vodotokovima. Toga se dosetimo u ekstremnim, odnosno, vanrednim situacijama. Znači, od poplave do poplave, mi se setimo da su nam vode zagađene, u međuvremenu se stanje samo sanira, malo se to raskloni taj otpad nagomilan u našim vodama. Nakon toga zaboravimo šta su neki od razloga zbog kog smo se našli u tako lošoj situaciji do sledeće poplave, i tako godinama”, kaže Tanja Petrović iz Mladih istraživača Srbije.

Ovako alarmantni podaci govore samo jedno- o napretku u zaštiti životne sredine u Srbiji nema ni govora.

„Ono što je ključno, što se provlači kroz sve ove godine koliko pratimo zaštitu životne sredine u Srbiji, jeste da zapravo ona ne dolazi na spisak prioriteta Vlade, kao takva, već je to zapravo više neka nametnuta tema od strane Evropske unije”, kaže Mirjana Jovanović i dodaje: „Dokle god imamo ovako zgađen vazduh, dokle god ne prečišćavamo otpadne vode, imamo nesanitarne deponije, ne možemo da govorimo o napretku. Bez donošenja i primene propisa od strane države, ne možemo da govorimo o boljem i zdravijem životu građana“.

A. P.