Rođaci sa sela su, u ovom slučaju, Jelena i Damir Tolja koji su pre nekoliko godina rešili da se iz Beograda presele na selo. Ideja o promeni načina života ali i stvaranju brenda Rođaci sa sela bila je inspirisana razmišljanjem o kvalitetu svakodnevice života u velikom gradu.

„Posle svakodnevnih guzvi, muka oko parkinga, prebrzog života, shvatili smo da moramo da bežimo- napolje ili unutra. Odlučili smo se za unutra ili, kako mi volimo da kažemo, za vraćanje jedno sto godina unazad“, objašnjava Damir Tolja. „Naša ideja je bila da stvorimo poljoprivredno gazdinstvo koje će biti samoodrživo, koje će nam pružiti mogućnost i da radimo i da živimo kvalitetnije“.

Prvo je počela plastenička proizvodnja povrća.

„Mi se bavimo BIO proizvodnjom. Plastenička proizvodnja nije organska, ali to je proizvodnja koja je zaštićena od spoljnih štetnih uticaja, naše povrće je gajeno bez pesticida, sa mineralnim djubrivima. Tako kombinujemo spoj tehnologije i domaćeg i naše povrće je zdravo, čisto, može da se ubere i pojede. To nam je bio glavni cilj, i zbog naše dece i zbog naših kupaca. Mi radimo sve osnovne vrste povrća, paradajz, papriku, karfiol, brokoli, tikvice i mnoge druge, ali u kapacitetima koje možemo sami da iznesemo. Čvrsto smo rešili da nećemo dozvoliti da kvantitet uništi kvalitet i to su te neke crvene linije koje ne želimo da pređemo“, kaže Damir.

Prethodne četiri godine bile su i jedna vrsta testa, kako za količine proizvedenog povrća, tako i za nove ideje za širenje posla.

„Pre par godina cena paradajza bila je dosta niska i mi smo mogli da biramo, da li da popustimo pod pritiskom nakupaca ili da probamo da napravimo nešto drugačije. Tako smo počeli proizvodnju kuvanog domaćeg paradajza, koji je napravljen po starom receptu, onako kako se nekada pravilo, bez industrijskih konzervansa i dodataka. Zato i kažemo da smo se po nekim metodama poslovanja, vratili sto godina unazad“, objašnjava Damir i dodaje: „Sada pored kuvanog paradajza u ponudi imamo i ajvar, domaće džemove, sirupe, slatka- sve ono što volimo a često nemamo vremena da spremimo“.

Pored svežeg voća i povrća i domaćih proizvoda, Rođaci sa sela nude i domaća jela. Dostavu vrše u Beogradu i okolini, Pančevu i Novom Sadu.

„Naša domaća jela proizašla su iz našeg prethodnog biznisa, keteringa. Sada smo okrenuti malo drugačijim, porodičnim jelima, kao što je sarma ili đuveč, na primer. Ideja nam je da pravimo jela koja mogu i da stoje nekoliko dana, pa tako našim kupcima savetujemo da poruče nekoliko dana unapred, najčešće jela, voće i povrće za sedmičnu upotrebu. U početku nas je dosta naših kupaca pitalo kako mogu da budu sigurni da je sve baš tako, domaćei autentično i mi smo tada otvorili svoja vrata za sve koji su zainteresovani da dodju i da vide kako izgledaju naši plastenici i naša proizvodnja. U pripremi je i jedan mali vajat u kome će na primer jedna porodica moći da provede nekoliko sati, da nešto pripremi od našeg svežeg povrća i drugih poizvoda i da iz prve ruke vidi kako izgleda moderan život na selu. Nekada smo svi imali neke rođake na selu, kod kojih smo provodili raspuste, uživali u domaćoj hrani ali i učili kako se ona priprema. Danas toga nema, sela su se ispraznila, zato je naša ideja da mi budemo ti rođaci“, kaže Damir Tolja.

Bekstvo iz grada i održiva poljoprivreda je model po kojem danas mnogi maštaju da žive. Pitali smo Rođake sa sela šta je potrebno da bi ovakva ideja postala realnost.

„Potrebno je dosta učenja, strpljenja, truda i odricanja, ali početak nikad nije lak. Morate da budete istrajni i da se psihički pripremite da menjate život iz korena, jer to jeste takva promena. Naš radni dan počinje svakog jutra u pet, završava se takođe po danu, kao nekad što se radilo. Trudimo se da na izazove modernog doba odgovaramo na tradicionalan način, to je naš model koji želimo da sledimo: da živimo zdravije, mirnije i da proizvodimo zdrave i domaće proizvode“, kaže Damir Tolja.