Zašto danas poljoprivreda mora da bude precizna? Ako odete na dane digitalne farme u Krivaji to će biti razjašnjeno. Svakog poslednjeg petka u mesecu vrata Krivaje doo otvorena su za posete i informacije o preciznoj – digitalnoj poljoprivredi. Imanje u okolini Bačke Topole obilato koristi aplikaciju Agrosens, novosadskog Instituta Biosens, čuvenog po primeni digitalnih znanja u agrosektoru. Besplatna aplikacija Agrosens daje mnoštvo podataka, a podaci jači prinos, veće uštede i preciznije planiranje.I još mnogo toga, a sve zahvaljujući algoritmima.

Poljoprivrednici koji krenu da koriste aplikaciju Agrosens, inače besplatnu, dobiće  pored ostalog na svakih pet dana satelitske snimke svojih parcela, a snimke će stručnjaci Instituta Boisens, kreatora ove aplikacije, obraditi u parametre o napretku useva. Tu su i detaljne vremenske prognoze, digitalna knjiga polja, platforme za komunikaciju sa agronomima, onlajn.

„Kada su vam svi podaci onlajn u sistemu, kada npr. onlajn podignete fotografije svojih useva koje je napala neka bolest ili neka štetočina, onda vrlo brzo ili vrlo jeftino bez izlaska na teren možete dobiti i savet od najboljeg agronoma koji je recimo u tom momentu dostupan,“ objašnjava Vesna Bengin Crnojević, direktorka Instituta Biosens, i dodaje: „Danas imamo algoritme koji nam omogućavaju da zaista sabiramo babe i žabe, da sabiramo podatke i međusobno ih poredimo, koji ranije nisu mogli uopšte biti upoređivani i na taj način dobijamo potpuno nova saznanja.“ Podaci i algoritmi predložiće poljoprivredniku recimo i to  kojim usevom da zasadi svoju parcelu, tako da dobije najveći mogući prinos.

Na kompleksima farme Krivaja doo nalaze se pored ostalog i traktori bez pilota, to jest vozača koji na tabletu programira kretanje ove mašine a za volan sedne kad traktor treba okrenuti. Šta za Krivaju znači Agosens aplikacija i algoritmi, objašnjava Dragan Čagalj: „U tu aplikaciju uneli smo sve naše parcele. Recimo, koristimo satelitske snimke, i tako pratimo stanje useva tokom vegetacije. Zatim na osnovu tih snimaka radimo diferencijalne mape za ishranu bilja, znači kako je razvijena biljka tako radimo i mapiranje za đubrenje. Takođe imamo i informacije koje su nama značajne za početak setve, to su temperature zemljišta u različitim slojevima, za planiranje poslova.“

Da li je ovaj kapacitet podataka i njihove obrade u poljoprivredi neverovatan, kao naučna fantastika? Nije,  i evo kako to objašnjava Vesna Bengin Crnojević:  „Poljoprivreda je uvek bila povezana sa tehnologijama. I kada je izmišljena parna mašina to se vrlo brzo videlo u poljoprivredi kada su traktori zamenili životinjsku snagu. Pa onda pedesetih, šezdesetih godina sa razvojem hemije, dobili smo veštačka đubriva, razne sorte novog semena. Danas je IT tehnologija dovoljno razvijena da može da se primenjuje u drugim oblastima. To je zaista tehnologija današnjice i samo je bilo pitanje vremena kada će ona ući u poljoprivredu.“

Izvor: Produkcija KC Media