Prema podacima predstavnika reciklažne industrije, fabrike za reciklažu otpada u Srbiji ne uspevaju ni približno da popune svoje kapacitete.  Otpad zbog nedovoljno razvijene sakupljačke mreže i dalje završava na deponijama umesto u reciklažnim postrojenjima. U isto vreme otpadni materijal u velikim količinama uvozimo, upozorilo je Udruženja reciklera Srbije.



Na konferenciji „Perspektive industrije reciklaže ambalažnog otpada“ održanoj u okviru Međunarodog sajma životne sredine - ECOFAIR u Beogradu, koju je organizovalo preduzeće za reciklažu plastike Greentech i Privredna komora Srbije, direktori najznačajnijih preduzeća za reciklažu ambalažnog otpada u Srbiji su ukazali na problem nedostatka sirovine za preradu sa kojim se konstantno suočavaju.

Iako je, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom u Srbiji, prošle godine na tržište Srbije stavljeno 45.000 tona PET boca, u fabrike za reciklažu je stigla jedva trećina, odnosno samo 13.000 tona PET boca. Kapaciteti industrije reciklaže PET otpada u Srbiji iznose gotovo 35.000 tona godišnje te u ovom trenutku njihova popunjenost nije ni 40%.

Ništa bolja situacija nije ni u domaćim fabrikama za reciklažu stakla, papira, tetrapaka. Domaći recikleri su u nedostatku otpadnog papira prinuđeni da sirovinu uvoze kako bi popunili svoje kapacitete prerade. Prošle godine su u Srbiju uvezli oko 50.000 tona otpadnog papira i kartona, a prema njihovim projekcijama do kraja ove godine uvozene količine će premašiti 70.000 tona. Kada je staklo u pitanju, jedina fabrika koja se bavi reciklažom ovog materijala uspeva da popuni 40% svojih kapaciteta, a od toga samo 5% otpadnog stakla stiže iz javnog komunalnog sektora. Reciklaža tetrapaka je najmlađa grana u branši, pa se mesečno u Srbiji sakupi samo 100 tona ove vrste otpadne ambalaže. Paradoksalno je i to da jedna Vrnjačka Banja sakupi više otpadnog tetrapaka od grada Beograda, navodi Udruženje reciklera Srbije.