Kako prenosi britanski Gardijan, broj ubijenih nosoroga u severnoj Africi premašio je broj ovih divljih životinja, koje su nastradale u godini iza nas. Iako je ostalo još tri meseca do kraja godine, do sada je usmrćeno 688 nosoroga, a poređenja radi pre samo četiri godine, ovaj broj je bio čak četiri puta manji. U oblasti severne Afrike živi oko 18 hiljada belih i četiri hiljade crnih nosoroga, a od 2007. godine su na meti lovaca. Zbog svog roga, svake godine raste broj nastradalih nosoroga, a u nekim zemljama u Aziji, prvenstveno u Vijetnamu posedovanje roga ove životinje predstavlja statusni simbol. 

 Foto: http://www.freedigitalphotos.net/

„Kritična masa“ - odnosno kolona biciklista i biciklistkinja svih uzrasta, napravila je krug na beogradskim ulicama i i obeležila Dan bez automobila. Ljubitelji dvotočkaša okupljaju se svake poslednje subote u mesecu, i „protestnom“ vožnjom skreću pažnju da ne moramo živeti u gradu gde su saobraćajne gužve i zagađenja sastavni deo života. Kritična masa održava se u 300 gradova širom Evrope, kada se građani okupljaju na biciklima, rolerima, trotinetima i drugim nemotorizovanim prevoznim sredstvima i promovišu bicikl kao svakodnevno prevozno sredstvo i podižu svest o održivom prevozu. Ovog meseca održavanje kritične mase u Beogradu je pomereno nedelju dana unapred, zbog obeležavanja 22. septembra, odnosno Međunarodnog dana bez automobila.

Naftna industrija Srbije počela je danas u Plandištu izgradnju prvog vetroparka u Srbiji. U "Plandište" će, prema rečima generalnog direktora NIS-a, Kirila Kravčenka, biti uloženo 160 mil EUR. Radove je uz Kravčenka otvorio i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Generalni direktor NIS-a podsetio je da će se realizacijom baviti preduzeće "NIS Elektrowind", u kome NIS ima 50% vlasničkog udela, dok je ostatak u vlasništvu privatnih investitora. Prema rečima Kravčenka, u planu je da taj projekat bude završen za 12 meseci. On je najavio da će NIS uložiti najviše 23 mil EUR. Ostatak sume će biti obezbeđen iz sredstava partnera na projektu, kao i iz kreditnih linija. U novom vetroparku planirana je izgradnja 34 vetrogeneraciona uređaja, čiji će ukupni kapacitet biti 102 megavata, a električnu energiju proizvednu u vetropraku otkupljivaće "Elektroprivreda Srbije".Na izgradnji vetroparka "Plandište" biće zaposleno 300 ljudi.

Izvor: E-kapija

U tri odvojena tendera Srbijagas je juče zatražio ukupno 149,5 miliona evra kredita, i to  za izgradnju gasovoda „Južni tok,“ proširenje gasovodne mreže u Srbiji i treće – za ispunjenje ugovorne obaveze o gasifikaciji „FIAT“-a. Najveća suma  – 75 miliona zatražena je za izgradnju Južnog toka, mada je ove godine ovo preduzeće objavilo da su sredstva za ovaj ruski gasovod obezbeđena iz budžeta.  Kao i do sada iza zaduživanja ovog javnog preduzeća svojom garancijom stoji država. Dosadašnji krediti Srbijagasa broje se u stotinama milona evra godišnje, uzetih najviše za održanje likvidnosti, ili, direktnije rečeno kao sredstva protiv bankrota. Ministarka energetike Zorana Mihajlović nedavno je potvrdila da su dugovi ovog preduzeća  u prošloj godini  35,11 milijardi dinara, a za godinu dana Srbijagas je izgubio 96 odsto vrednosti kapitala.

 Foto: www.freedigitalphotos.net

Beba jednu pelenu koristi između dva i tri sata, nakon čega ona završava u smeću. Međutim, da bi se ta ista, malo korišćena pelena razgradila potrebno je između 100 i 500 godina, pokazuju statistike. U Srbiji, a i svugde u svetu, odmah iza plastičnih kesa, na deponijama su najzastupljenije dečije pelene, a s obzirom koliko često menjaju pelene, svaka beba ostavi iza sebe otprilike oko jedne tone toksičnog otpada. Kako nas ne bi preplavile dečije pelene sve više se koriste platnene pelene napravljene od bambusa koje mogu da se peru i ponovo koriste. U Americi je ovaj biznis toliko razvijen da postoje i perionice veša namenjene baš za bebi pelene, a ovaj trend je rasprostranjen i u Evropi. 

Foto: freedigitalphotos.net

Jedan od problema koji muči našu planetu jeste i prenaseljenost, pa tako danas na našoj planeti živi skoro 7 milijardi stanovnika. Svetska populacija se udvostručila od 1960 godine, a ekolozi koji vode računa o opstanku zemlje pažljivo vode i statistiku. Tako jedna američka studija pokazuje da tokom svog života svaka osoba rođena u Americi 60 više utiče na klimatske promene nego osoba rođena u Keniji. Razlog zbog čega pojedinac rođen u Americi škodi prirodi duplo više od Britanaca, i čak 12 puta više od prosečnog Indijca, leži u činjenici da američke porodice imaju veće kuće, voze više automobila, poseduju više tehnoloških uređaja nego porodice iz drugih delova sveta.

Umesto automobilom, građani Evropske unije, Kanade, Tajvana, Brazila, Argentine, Japana, Turske, ove nedelje na posao ili do grada idu biciklom, trotinetom ili bilo kojim nemotorizovanim prevoznim sredstvom. Razlog tome jeste Evropska nedelja mobilnosti, kampanja koja promoviše smanjenje zagađenja izazvanog saobraćajem, razvoj biciklizma i stvaranje ekološki čistijih uslova za život, a održava se od 16. do 22. Septembra.  Kampanja je prvi put organizovana 2002. godine, a danas u njoj učestvuje više od 2000 gradova. Poslednjeg dana, tačnije 22. septembra obeležava se Svetski dan bez automobila,  a ovoj akciji priključili su se i građani Srbije, pa je već planirana Masovna biciklistička promotivna vožnja u duhu saobraćajne tolerancije na novosadskim ulicama sa početkom u 18h.  U Beogradu ovim povodom će i zaposleni u Vladi, odnosno u ministarstvu energetike voziti bicikle. Naime, UNDP, grad Beograd i ministarstvo su obeležavajući nedelju mobilnosti ispred zgrade ministarstva postavili 20 novih bicikala koje će besplatno moći da koriste zaposleni u ministarstvu.

Danas je Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača, ustanovljen zbog alarmantnog smanjenja sloja ozona bez kog nema života na zemlji. Pokrenut je 1995. godine, kada je ustanovljen Montrealski protokol koji sadrži predloge konkretnih aktivnosti zemalja kako bi se šteta umanjila. Alarmantno smanjenje ozonskog sloja u poslednjoj deceniji i poziv na uzbunu učinili su dosta u ublažavanju štete. Upotreba hemikalija koje ga oštećuju a nalaze se u sprej bocama, frižiderima, i t.d. je globalno drastično umanjena, ali posledice će dugo trajati, čak decenijama.  

Promene na ozonskom omotaču su popularno nazvane ozonske rupe. Uočene su pre mnogo decenija, prvo u oblasti Južnog pola. Prisustvo ozona u područjima ozonskih rupa je mnogo manje nego što bi trebalo za potpunu zaštitu od štetnih posledica Sunčevog zračenja.

Evo jedne prilike za sve koji su u biznisu reciklaže i proizvodnje plastičnih kesa. Srpsko ministarstvo energetike objavilo je konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za “ponovnu upotrebu i iskorišćavanje otpada kao sekundarne sirovine ili za dobijanje energije i za proizvodnju kesa – tregerica za višekratnu upotrebu za 2013. godinu.” U tekstu konkursa navedeni su  uslovi, a mogu konkurisati operateri postrojenja za tretman otpada ili proizvođači kesa tregerica za višekratnu upotrebu debljine preko 20 mikrona. Iznos novca koji kao podsticaj mogu dobiti oni koji konkurišu je, recimo, 18.390 dinara po toni otpadne gume koja će biti korišćena kao sirovina, ili 10 dinara po kilogramu otpadnog ulja koje će biti ponovo korišćeno kao sirovina, ili 6.010 dinara po toni u slučaju kesa koje će biti ponovo korišćene, i tako dalje. U srbiji se inače reciklira svega 10 procenata otpada, a ono što najviše fali da bi taj procenat bio povećan jeste proces primarne separacije od koga svi zavisimo ako želimo da se ponašamo u skladu sa principima zaštite životne sredine.  Konkurs traje do kraja januara 2014. godine.

Ekološka katastrofa izazvana razvejavanjem pepela u okolini Obrenovca je zaustavljena. Kako je saopštila TENT „kaseta 1, pepelišta Termoelektrane „Nikola Tesla“ A u Obrenovcu, površine 70 hektara i visine 35 metara, u celosti je prekrivena zemljom i komletno pripremljena za jesenju setvu trava.“ Povodom završetka obećanih radova iz TENT-a su saopštili da je „stvaranjem uslova za trajnu rekultivaciju tog dela pepelišta zaustavljeno razvejavanje pepela sa deponije TENT A po Obrenovcu i okolnim neseljima, čime je saniran jedan od velikih ekoloških problema kako za obrenovačku opštinu, tako i za šire okruženje.“ Stranka Zeleni Srbije pozdravljajući završetak radova izrazila je nadu da se ovakav ekološki akcident u Obrenovcu više neće ponoviti.