Srbija i još 11 država centralne Evrope učestvuju u inicijativi Zeleno srce Evrope Svetskog fonda za prirodu. Ovaj ekološki program, kako saopštava organizacija WWF nastoji da utiče na očuvanje šuma, planina, velikih  mesojeda, reka, močvara i dunavske  jesetre u centralnoj i  istočnoj Evropi. Nova inicijativa pokriva najveći deo područja netaknutih i prirodnih šuma u Evropi (izuzev severne Skandinavije i Rusije), uključujući prašume Ukrajine i Slovačke, kao i najspektakularnije delove očuvane prirode, posebno južnih Karpata i delte Dunava. Ova područja skrivaju dve trećine ukupne evropske populacije velikih mesojeda kao što su medved, ris i vuk.

U okviru Zelenog srca Evrope nalazi se najveći broj evropskih netaknutih reka i močvara, uključujući bitan  Zeleni koridor Donjeg Podunavlja i Rezervat biosfere Mura–Drava–Dunav, poznatiji kao evropski Amazon. Vode Donjeg Podunavlja su dom morune, ribe dužine do sedam metara, koja je preživela eru dinosaurusa, a sada je pred istrebljenjem. Bogatstva Zelenog srca Evrope su ugrožena zbog seče netaknutih i drugih vrednih zaštićenih šuma, izgradnje puteva, ski centara i drugih infrastruktura, gradnje stotina velikih i malih hidro/vetro-elektrana, koje često mogu imati ogroman uticaj na reke, biljni i životinjski svet, navedeno je u saopštenju WWF.

Ovo je poruka 20,000 Vojvođana koji su za samo dva meseca skupili dovoljno potpisa za peticiju kojom se od pokrajinske skupštine zahteva donošenje Deklaracije za Vojvodinu bez genetski modifikovane hrane. Kampanju je pre dva meseca pokrenula ekološka partija Zeleni Srbije pod nazivom „Misli srcem, jedi zdravo, stop GMO“, a isti zahtev za prirodnu i kontrolisanu proizvodnju i promet hrane biće upućen i na adresu Narodne skupštine Republike Srbije. U prvom pokušaju, u februaru, ovaj predlog je podržalo tek 65 poslanika, iako su čak, oko 80 lokalnih samouprava u zemlji proglasile svoje teritorije za zone bez GMO. U Novom Sadu peticiji se pridružilo 15 hiljada građana, a kampanja je okončana simboličnim puštanjem balona u centru ovog grada. “Zahtev za usvajanje Deklaracije ćemo predati Skupštini Vojvodine u narednim danima i to će, prema našim informacijama, biti prvi put da je neka takva inicijativa predata pokrajinskom parlamentu, sa toliko potpisa građana”, rekao je Goran Čabradi, predsednik  pokrajinskog odbora Zelenih Srbije.

Kako prenosi Tanjug, primena i usklađivanje propisa sa zakonodavstvom EU u oblasti ekologije koštaće oko 10 milijardi evra. Dobra vest jeste da je Srbija do sada usvojila više od 70 zakonskih i podzakonskih akata kada je reč o ovom sektoru, a najviše novca biće potrebno za regulisanje otpadnih voda, kao i upravljanje otpadom i sprečavanje industrijskog zagađenja. Do kraja godine trebalo bi da bude formirana i Radna grupa, koja će obuhvatiti 22 organizacije civilnog društva u Srbiji, koje će kroz rad mreži doprineti zdravijoj i čistijoj Srbiji.

Skoro pet meseci na otvorenom moru provela je Britanka Sara Auten i tako postala prva žena koja je sama preveslala od Japana do Aljaske. Sara je ujedno i najmlađa osoba i prva žena koja je uspela da prevesla Indijski okean 2009. godine, a ova putešestvija deo su njenog dugoročnog plana da obiđe svet biciklom i kajakom. Na put je krenula 24. aprila iz Japana, a umesto u Kanadi, svoje putovanje je zbog lošeg vremena završila na Aljasci. Planira da sledeće godine kajakom nastavi putovanje kroz Aljasku, a da nakon toga na biciklu pređe Kanadu i Severnu Ameriku. Njeno putešestvije će se završiti u Velikoj Britaniji, do koje će doći krstarenjem kajakom po Atlantskom okeanu.

Kako prenosi britanski Gardijan, broj ubijenih nosoroga u severnoj Africi premašio je broj ovih divljih životinja, koje su nastradale u godini iza nas. Iako je ostalo još tri meseca do kraja godine, do sada je usmrćeno 688 nosoroga, a poređenja radi pre samo četiri godine, ovaj broj je bio čak četiri puta manji. U oblasti severne Afrike živi oko 18 hiljada belih i četiri hiljade crnih nosoroga, a od 2007. godine su na meti lovaca. Zbog svog roga, svake godine raste broj nastradalih nosoroga, a u nekim zemljama u Aziji, prvenstveno u Vijetnamu posedovanje roga ove životinje predstavlja statusni simbol. 

 Foto: http://www.freedigitalphotos.net/

„Kritična masa“ - odnosno kolona biciklista i biciklistkinja svih uzrasta, napravila je krug na beogradskim ulicama i i obeležila Dan bez automobila. Ljubitelji dvotočkaša okupljaju se svake poslednje subote u mesecu, i „protestnom“ vožnjom skreću pažnju da ne moramo živeti u gradu gde su saobraćajne gužve i zagađenja sastavni deo života. Kritična masa održava se u 300 gradova širom Evrope, kada se građani okupljaju na biciklima, rolerima, trotinetima i drugim nemotorizovanim prevoznim sredstvima i promovišu bicikl kao svakodnevno prevozno sredstvo i podižu svest o održivom prevozu. Ovog meseca održavanje kritične mase u Beogradu je pomereno nedelju dana unapred, zbog obeležavanja 22. septembra, odnosno Međunarodnog dana bez automobila.

Naftna industrija Srbije počela je danas u Plandištu izgradnju prvog vetroparka u Srbiji. U "Plandište" će, prema rečima generalnog direktora NIS-a, Kirila Kravčenka, biti uloženo 160 mil EUR. Radove je uz Kravčenka otvorio i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Generalni direktor NIS-a podsetio je da će se realizacijom baviti preduzeće "NIS Elektrowind", u kome NIS ima 50% vlasničkog udela, dok je ostatak u vlasništvu privatnih investitora. Prema rečima Kravčenka, u planu je da taj projekat bude završen za 12 meseci. On je najavio da će NIS uložiti najviše 23 mil EUR. Ostatak sume će biti obezbeđen iz sredstava partnera na projektu, kao i iz kreditnih linija. U novom vetroparku planirana je izgradnja 34 vetrogeneraciona uređaja, čiji će ukupni kapacitet biti 102 megavata, a električnu energiju proizvednu u vetropraku otkupljivaće "Elektroprivreda Srbije".Na izgradnji vetroparka "Plandište" biće zaposleno 300 ljudi.

Izvor: E-kapija

U tri odvojena tendera Srbijagas je juče zatražio ukupno 149,5 miliona evra kredita, i to  za izgradnju gasovoda „Južni tok,“ proširenje gasovodne mreže u Srbiji i treće – za ispunjenje ugovorne obaveze o gasifikaciji „FIAT“-a. Najveća suma  – 75 miliona zatražena je za izgradnju Južnog toka, mada je ove godine ovo preduzeće objavilo da su sredstva za ovaj ruski gasovod obezbeđena iz budžeta.  Kao i do sada iza zaduživanja ovog javnog preduzeća svojom garancijom stoji država. Dosadašnji krediti Srbijagasa broje se u stotinama milona evra godišnje, uzetih najviše za održanje likvidnosti, ili, direktnije rečeno kao sredstva protiv bankrota. Ministarka energetike Zorana Mihajlović nedavno je potvrdila da su dugovi ovog preduzeća  u prošloj godini  35,11 milijardi dinara, a za godinu dana Srbijagas je izgubio 96 odsto vrednosti kapitala.

 Foto: www.freedigitalphotos.net

Beba jednu pelenu koristi između dva i tri sata, nakon čega ona završava u smeću. Međutim, da bi se ta ista, malo korišćena pelena razgradila potrebno je između 100 i 500 godina, pokazuju statistike. U Srbiji, a i svugde u svetu, odmah iza plastičnih kesa, na deponijama su najzastupljenije dečije pelene, a s obzirom koliko često menjaju pelene, svaka beba ostavi iza sebe otprilike oko jedne tone toksičnog otpada. Kako nas ne bi preplavile dečije pelene sve više se koriste platnene pelene napravljene od bambusa koje mogu da se peru i ponovo koriste. U Americi je ovaj biznis toliko razvijen da postoje i perionice veša namenjene baš za bebi pelene, a ovaj trend je rasprostranjen i u Evropi. 

Foto: freedigitalphotos.net

Jedan od problema koji muči našu planetu jeste i prenaseljenost, pa tako danas na našoj planeti živi skoro 7 milijardi stanovnika. Svetska populacija se udvostručila od 1960 godine, a ekolozi koji vode računa o opstanku zemlje pažljivo vode i statistiku. Tako jedna američka studija pokazuje da tokom svog života svaka osoba rođena u Americi 60 više utiče na klimatske promene nego osoba rođena u Keniji. Razlog zbog čega pojedinac rođen u Americi škodi prirodi duplo više od Britanaca, i čak 12 puta više od prosečnog Indijca, leži u činjenici da američke porodice imaju veće kuće, voze više automobila, poseduju više tehnoloških uređaja nego porodice iz drugih delova sveta.