Osamdesetčetiri najsavremenije vetroturbine okreću se na području Etiopije, oko 500km severno u odnosu na prestonicu Adis Abebu, i predstvaljaju najveći vetropark u podsaharskoj regiji. Ovo vetropolje godišnje bi trebalo da proizvede 400 miliona kilovat časova, što bi bio značajan pomak u razvoju obnovljivih izvora energije na afričkom kontinentu. U vetropolje Ašegoda, kapaciteta 120 MW, uloženo je oko 210 miliona evra, a sam projekat je urađen u roku od tri godine.

Kragujevčani od sutra grejanje plaćaju po novoj tarifi. Cena toplotne energije će poskupeti za 14 odsto, mada se predlagalo da poskupljenje bude 17,9 procenata. "Povećanje cene toplotne energije je realno, ako se ima u vidu povećanje cene energenata", obrazložio je na sednici Gradskog veća član za komunalnu privedu Zoran Jovanonović, prenosi Tanjug. Građani Kragujevca do sada su grejanje plaćali 73,81 dinar po metru kvadratnom za stambeni prostor, za društvene delatnosti 110,72 dinara, a za ostale korisnike cena toplotne energije je bila 221,44 dinara po kvadratnom metru.

Izvor: Tanjug

Zasaditi milion sadnica drveća širom sveta na pet kontinenata. Ovo je cilj koji je sebi postavila grupa kompanija i organizacija koju predvodi američki UPS, a učestvuju Mreža Dan Zemlje, Fondancija Nacionalni park, Fondacija Arbor Day i Konzervacija prirode. Ova globalna inicijativa pošumljavanja planete je odgovor na neprekidnu ugroženost  šuma i drveća zbog seče i klimatskih promena.  Milion stabala će, prema proračunima organizatora, imati sledeće efekte: u jednoj deceniji apsorbovaće 38.000 tona ugljen- dioksida, i na taj način ukloniti štetni uticaj 8000 putničkih vozila; obezbediće dovoljno kiseonika za 4 miliona ljudi dnevno; za pedeset godina ukloniće štetu koju donosi zagađenje vazduha u vrednosti od 64 milijarde dolara.

Godišnje izgubimo između 20 i 25 miliona evra zbog toga što svoj toksični otpad izvozimo i prerađujemo u drugim evropskim državama, tačnije u austrijskoj prestonici, izjavila je za Tanjug ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Umesto da drugi zarađuju na našem đubretu, Srbija bi trebalo da ulaže u izgradnju fabrike za preradu opasnog otpada, koja bi bila opremljena najsavremenijim tehnologijama, poručila je ministarka.

„Građani moraju da znaju da neće biti napravljeno ništa što bi ugrozilo zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovakva obrada opasnog otpada je mnogo čistija od onoga što trenutno imamo, jer više ni ne znamo gde se opasni otpad nalazi“, izjavila je ministarka Zorana Mihajlović i dodala da će do kraja godine biti usvojene izmene i dopune zakona o upravljanju otpadom u Srbiji.

Za poslednji mesec u godini planiran je početak radova na izgradnji gasovoda Južni tok, a na sam tempo radova neće uticati rekonstrukcija „Srbijagasa“, poručuju iz „Gazprom exporta“-a.

Rekonstrukcija „Srbijagas“-a, sa kojom Gazprom gradi ovaj gasovod, nije razlog za usporavanje ili obustavu gradnje Južnog toka, poručuju iz ruske firme. „Akcioni plan koji smo potpisali sa našim srpskim partnerima predviđa početak izgradnje Južnog toka u decembru 2013. godine, a prve količine gasa bi trebalo da budu isporučene 2016. godine“, navodi se u saopštenju ove firme.

Pozitivne povratne informacije stižu i od premijera Ivice Dačića koji je istakao da su tehničke pripreme za početak gradnje u toku, kao i od ministarke energetike Zorane Mihajlović koja je najavila da će izgradnja gasovoda u Srbiji početi krajem ove ili u prvom kvartalu sledeće godine.

U izgradnju Južnog toka biće uloženo oko 1,7 milijardi evra, a kapacitet gasovoda kroz Srbiju iznosiće 40 milijardi kubnih metara.

Izvor: Tanjug

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pripremila je kreditne linije u vrednosti od 75 miliona evra, kojima će pomoći projekte održive energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu (WeBSEFF II).  Ovaj novi finansijski okvir nadovezuje se na uspeh prvog programa energetske efikanosti u iznosu od 60 miliona evra, koji je EBRD zajedno sa osam banaka iz regiona pokrenula 2009. godine.

Kreditne linije namenjene su lokalnim bankama u zemljama Zapadnog Balkana za kreditiranje privatnih i opštinskih korisnika investicija u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Ovaj program podržala je i Evropska Unija sa 11,5 miliona evra bespovratnih sredstava za programe tehničke saradnje, besplatnih konsultacija i besplatne revizije energetske potrošnje.

Izvor: Beta

Dok mi ovih dana uživamo u miholjskom letu, kako metereolozi vole da nazivaju tople i sunčane dane koji nas prate u drugoj polovini oktobra, meštani malog norveškog grada Rjukan uživaju u jesenjem suncu. I ništa ne bi bilo toliko čudno da ovo nije prvi put da tokom jeseni sunčevi zraci obasjaju ovo mestašce.

Zbog svog geografskog položaja, činjenice da se nalazi u dolini i okruženo visokim planinama, žitelji Rjukana navikli su da sunčeve zrake ne viđaju od septembra do marta. Jedini način da se malo osunčaju na jesenjem ili zimskom suncu bio je da se žičarom popnu na vrh brda.

Danas je stanovnike ovog gradića, koji se nalazi 150 km zapadno od Osla, ipak obasjalo sunce. Naime, na planinskim obodima postavljena su ogledala koja se pomeraju u skladu sa sunčevim zracima i bacaju odsjaj na grad. Solarni paneli na ogledalima, koja kontroliše kompjuter, služe za dobijanje energije kojom se ova ogledala okreću, ali i za njihovo pranje.

Ceo projekat koštao je oko 600,000 evra, a ideja je nastala pre skoro 100 godina, ali je zbog tada nerazvijenih tehnoloških mogućnosti ostavljena po strani.

Zagađen vazduh usled saobraćajnih gužvi i izduvnih gasova, veliki je uzročnik raka pluća, ali i drugih oblika ove bolesti, poručuju iz Svetske zdravstvene organizacije. Iako su se do sada istraživači uglavnom koncentrisali na merenje i posledice pojedinih sastavnih elemenata vazduha, najnovija istraživanja pokazuju da je u velikom broju zemalja upravo vazduh „kancerogen“.

Podaci iz 2010. pokazuju da je te godine preko 220 hiljada osoba preminulo nakon borbe sa rakom pluća, koji je izazvan zagađenim vazduhom. Stručnjaci iz Svetske agencije za borbu protiv raka (IARC), smatraju da je ovaj broj u porastu, ali da više niko ne vodi statistiku.

Više od polovine osoba koje su dobile rak pluća i izgubile život, su iz Kine ili neke druge južnoazijske zemlje gde je zagađenost izuzetno visoka. Zagađenosti vazduha najviše doprinosti saobraćaj, elektrane i industrijska proizvodnja.

Jedan od najprljavijih gradova na svetu u kome smog udišu stanovnici svakog dana, jeste upravo kineska prestonica, Peking.

Vranje će konačno, uz pomoć kredita Nemačke razvojne banke KfW u visini od 15,2 miliona evra, rešiti problem otpadnih voda. Kako prenosi Beta, predviđena je izgradnja fabrike za prečišćavanje voda iz celokupne kanalizacione mreže ovog grada, ali i obližnje Vranjske banje.

Dve trećine kredita koji će biti potpisan 22. oktobra, namenjene su za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dok je za kanalizacionu mrežu do postrojenja predviđeno još 5,2 miliona evra.

„Kredit KfW banke je 95% poklon, odnosno, ne moramo da ga vraćamo. Vlada Srbije i Grad Vranje su garanti, a "Vodovod" je u obavezi da vrati 5% kredita, odnosno 700.000 EUR, uz grejs period od tri godine“, rekao je zamenik generalnog direktora „Vodovoda“, Srđan Dekić.

On je dodao da je rešavanje problema otpadnih voda od izuzetnog ekološkog značaja, jer će se kada fabrika bude gotova, u Južnu Moravu ulivati potpuno prečišćene vode. Nemačka razvojna banka KfW planira da finansijski podrži izgradnju ovakvih postrojenja i u Kruševcu i Užicu.

Ovoliko novca biće uloženo u nove puteve, saobraćajne mreže, tunele i brze pruge širom Evropske Unije. Ukupno devet transevropskih koridora povezaće narednih godina sever i jug, istok i zapad evropskog kontinenta. Evropska komisija je procenila da za ovu renesansu treba ukupno 250 milijardi evra, a prvih 26 ukalkulisano je u bedžet do 2020. godine. Od te prve tranše gotovo polovina biće potrošena u Španiji, Grčkoj i Portugaliji, navodi portal Euractiv.rs Ovaj plan deo je šire grupe od 250 infrastrukturnih projekata koje je nedavno predstavila  Evropska komisija. Najveći deo se odnosi na energetiku i saobraćaj.