Za poslednji mesec u godini planiran je početak radova na izgradnji gasovoda Južni tok, a na sam tempo radova neće uticati rekonstrukcija „Srbijagasa“, poručuju iz „Gazprom exporta“-a.

Rekonstrukcija „Srbijagas“-a, sa kojom Gazprom gradi ovaj gasovod, nije razlog za usporavanje ili obustavu gradnje Južnog toka, poručuju iz ruske firme. „Akcioni plan koji smo potpisali sa našim srpskim partnerima predviđa početak izgradnje Južnog toka u decembru 2013. godine, a prve količine gasa bi trebalo da budu isporučene 2016. godine“, navodi se u saopštenju ove firme.

Pozitivne povratne informacije stižu i od premijera Ivice Dačića koji je istakao da su tehničke pripreme za početak gradnje u toku, kao i od ministarke energetike Zorane Mihajlović koja je najavila da će izgradnja gasovoda u Srbiji početi krajem ove ili u prvom kvartalu sledeće godine.

U izgradnju Južnog toka biće uloženo oko 1,7 milijardi evra, a kapacitet gasovoda kroz Srbiju iznosiće 40 milijardi kubnih metara.

Izvor: Tanjug

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pripremila je kreditne linije u vrednosti od 75 miliona evra, kojima će pomoći projekte održive energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu (WeBSEFF II).  Ovaj novi finansijski okvir nadovezuje se na uspeh prvog programa energetske efikanosti u iznosu od 60 miliona evra, koji je EBRD zajedno sa osam banaka iz regiona pokrenula 2009. godine.

Kreditne linije namenjene su lokalnim bankama u zemljama Zapadnog Balkana za kreditiranje privatnih i opštinskih korisnika investicija u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Ovaj program podržala je i Evropska Unija sa 11,5 miliona evra bespovratnih sredstava za programe tehničke saradnje, besplatnih konsultacija i besplatne revizije energetske potrošnje.

Izvor: Beta

Dok mi ovih dana uživamo u miholjskom letu, kako metereolozi vole da nazivaju tople i sunčane dane koji nas prate u drugoj polovini oktobra, meštani malog norveškog grada Rjukan uživaju u jesenjem suncu. I ništa ne bi bilo toliko čudno da ovo nije prvi put da tokom jeseni sunčevi zraci obasjaju ovo mestašce.

Zbog svog geografskog položaja, činjenice da se nalazi u dolini i okruženo visokim planinama, žitelji Rjukana navikli su da sunčeve zrake ne viđaju od septembra do marta. Jedini način da se malo osunčaju na jesenjem ili zimskom suncu bio je da se žičarom popnu na vrh brda.

Danas je stanovnike ovog gradića, koji se nalazi 150 km zapadno od Osla, ipak obasjalo sunce. Naime, na planinskim obodima postavljena su ogledala koja se pomeraju u skladu sa sunčevim zracima i bacaju odsjaj na grad. Solarni paneli na ogledalima, koja kontroliše kompjuter, služe za dobijanje energije kojom se ova ogledala okreću, ali i za njihovo pranje.

Ceo projekat koštao je oko 600,000 evra, a ideja je nastala pre skoro 100 godina, ali je zbog tada nerazvijenih tehnoloških mogućnosti ostavljena po strani.

Zagađen vazduh usled saobraćajnih gužvi i izduvnih gasova, veliki je uzročnik raka pluća, ali i drugih oblika ove bolesti, poručuju iz Svetske zdravstvene organizacije. Iako su se do sada istraživači uglavnom koncentrisali na merenje i posledice pojedinih sastavnih elemenata vazduha, najnovija istraživanja pokazuju da je u velikom broju zemalja upravo vazduh „kancerogen“.

Podaci iz 2010. pokazuju da je te godine preko 220 hiljada osoba preminulo nakon borbe sa rakom pluća, koji je izazvan zagađenim vazduhom. Stručnjaci iz Svetske agencije za borbu protiv raka (IARC), smatraju da je ovaj broj u porastu, ali da više niko ne vodi statistiku.

Više od polovine osoba koje su dobile rak pluća i izgubile život, su iz Kine ili neke druge južnoazijske zemlje gde je zagađenost izuzetno visoka. Zagađenosti vazduha najviše doprinosti saobraćaj, elektrane i industrijska proizvodnja.

Jedan od najprljavijih gradova na svetu u kome smog udišu stanovnici svakog dana, jeste upravo kineska prestonica, Peking.

Vranje će konačno, uz pomoć kredita Nemačke razvojne banke KfW u visini od 15,2 miliona evra, rešiti problem otpadnih voda. Kako prenosi Beta, predviđena je izgradnja fabrike za prečišćavanje voda iz celokupne kanalizacione mreže ovog grada, ali i obližnje Vranjske banje.

Dve trećine kredita koji će biti potpisan 22. oktobra, namenjene su za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dok je za kanalizacionu mrežu do postrojenja predviđeno još 5,2 miliona evra.

„Kredit KfW banke je 95% poklon, odnosno, ne moramo da ga vraćamo. Vlada Srbije i Grad Vranje su garanti, a "Vodovod" je u obavezi da vrati 5% kredita, odnosno 700.000 EUR, uz grejs period od tri godine“, rekao je zamenik generalnog direktora „Vodovoda“, Srđan Dekić.

On je dodao da je rešavanje problema otpadnih voda od izuzetnog ekološkog značaja, jer će se kada fabrika bude gotova, u Južnu Moravu ulivati potpuno prečišćene vode. Nemačka razvojna banka KfW planira da finansijski podrži izgradnju ovakvih postrojenja i u Kruševcu i Užicu.

Ovoliko novca biće uloženo u nove puteve, saobraćajne mreže, tunele i brze pruge širom Evropske Unije. Ukupno devet transevropskih koridora povezaće narednih godina sever i jug, istok i zapad evropskog kontinenta. Evropska komisija je procenila da za ovu renesansu treba ukupno 250 milijardi evra, a prvih 26 ukalkulisano je u bedžet do 2020. godine. Od te prve tranše gotovo polovina biće potrošena u Španiji, Grčkoj i Portugaliji, navodi portal Euractiv.rs Ovaj plan deo je šire grupe od 250 infrastrukturnih projekata koje je nedavno predstavila  Evropska komisija. Najveći deo se odnosi na energetiku i saobraćaj. 

Milion sadnica za jedan dan? Tačno toliko biće zasađeno u četvrtak 24. oktobra na teritoriji Bosne i Hercegovine. Ovo će biti akcija akcija pod sloganom „Let’ s do it – milion sadnica za jedan dan,“  i nju će sprovesti oko 20.000 volontera širom BiH. Uz podršku raznih organizacija, škola i vladinog sektora  dva udruženja – Ruke iz Sarajeva i Mozaik prijateljstva iz Banja Luke vode ovu akciju. Milion sadnica je obezbedilo JP Šume Republike Srpske.

Sudeći po najavama funkcionera EPS-a, ovo preduzeće ulagaće u budućnosti i u obnovljive izvore energije. Predsednik Upravnog odbora EPS-a Aca Marković je nedavno izjavio da će EPS graditi solarne i vetroelektrane u Kostolcu, a i da se već bavi ovom oblašću energetike. U izjavi za TANJUG Marković je podsetio na već formirano „privredno društvo za obnovljive izvore, koje ima zadatak da prati rad postojećih obnovljivih izvora i da gradi nova postrojenja.“  EPS ima ugovore trenutno sa 38 povlašćenih proizvođača električne energije , podsetio je Marković.

Svake treće godine najzvučnija imena iz sveta energetike okupljaju se u Južnoj Koreji kako bi prisustvovali svetskom energetskom kongresu. Pod sloganom „Sačuvajmo danas struju za sutra“, u nedelju je počeo 22. po redu kongres, koji će ugostiti stručnjake iz 114 zemalja širom sveta, među kojima će biti nadležni ministri, predstavnici vodećih energetskih kompanija, predstavnici NVO sektora.

Kakve promene donosi eksploatacija uljnih škriljaca? Koji su realni potencijali obnovljivih izvora energije i na koji način će donosioci političkih i ekonomskih odluka morati da sarađuju u cilju stvaranja održive platforme za energetski sigurnu budućnost?

Na ova i druga pitanja pokušaće da odgovore učesnici najprestižnijeg kongresa namenjenog energetici, a ove godine svoje znanje u potrazi za rešenjima podeliće 272 stručnjaka iz 72 zemlje. Među govornicima je i 55 ministara iz nadležnih resora, kao i predstavnici Azijske razvojne banke, Svetske banke, Ujedinjenih nacija i Međunarodne energetske agencije.

Generalni sekretar Svetskog ekonomskog saveta, Kristofer Frei rekao je da veliko interesovanje učesnika samo potvrđuje značaj ove teme za sve nas. „Nikad nije bio veći uticaj energetike na ekonomski razvoj na globalnom nivou nego što je danas. Takođe, činioci koji oblikuju našu energetsku budućnost nikad nisu bili složeniji“, istakao je Frei.

Sam događaj osim stručnjaka zainteresovao je i javnost, jer se zna da se na ovom kongresu odlučuje kako će se stvari na polju energetike razvijati, pa će ovaj četvorodnevni događaj pokrivati čak 450 predstavnika svetskih medija.

Organizatori očekuju da će oko 25,000 osoba posetiti izlagače, među kojima su svetski poznate kompanije poput Simensa, LG, Katar naftogasa i drugih. Na sajmu će se predstaviti skoro stotinu kompanija, a da bi ovo bilo moguće, organizatori su morali ćak tri puta da povećavaju planirani prostor.

Gradnja solarne elektrane u Kladovu dobro napreduje, potvrdio je nedavno novinarima Miloš Kostić, vlasnik Solaris Energy, kompanije koja je investitor ovog projekta.

Kako navodi dnevni list Danas, oktobarski radovi teku dobro, a trenutno je aktuelna izgradnja trafo stanice od 2 MW i postavljanje stubova koji će nositi solarne panele. Vrednost investicije je 1,7 miliona evra, a kada će biti završen prvi od ukupno tri bloka, zavisiće od vremenskih uslova.