Energetska efikasnost je danas struka, pokret, pojam iz oblasti građevine i investiranja, ali delimično i način života. Svetski dan energetske efikasnosti je 5. mart i obeležava se u velikom broju zemalja. Apsurdno, najviše značaja mu pridaju sredine koje sa energijom imaju najmanje problema. U Srbiji će petog marta povodom Svetskog dana energetske efiksnosti biti organizovan najmanje jedan stručni skup na tu temu. U medijima ćemo, kao i svake godine do sada, čuti nevesele podatke, da Srbija troši dva puta više energije od svetskog proseka, a četiri do šest puta više nego što je prosek u Evropskoj uniji. Podsetićemo se da energiju rasipamo zbog loše izolacije i starog načina gradnje, i zbog neefikasnog načina grejanja na fosilna goriva i struju, i u domaćinstvima i u industriji. Rasipanje energije tamo gde je ima pada još teže kada se zna da, prema podacima Ujedinjenih nacija, gotovo milijarda i po ljudi uopšte nema električnu energiju, a još jedna milijarda je ima samo delimično. UN navode da oko 3 milijarde ljudi svoje osnovne životne potrebe namiruje koristeći ugalj ili drva. Sve u svemu, peti mart je zamišljen kao svetski dan zato što su problemi koji prate energetiku tako globalni i tako veliki da samo sinhronizovana akcija u svim delovima sveta može uticati na budućnost.