Kako ozeleniti najpopularniji sport, to je pitanje s kojim će se suočiti učesnici konferencije projekta Life Tackle - doprinos ekološkoj održivosti u sportu. Konferencija će biti održana u Briselu, 3. marta 2020, i njeni paneliisti će predstaviti sve ekološke inicijative koje pobuđuju pažnju u svetu fudbala i sporta uopšte.

Ova tema dodatno je aktuelizovana najavom FIFA da će se zalagati da Svetski kup 2022 u Kataru dostigne cilj da bude karbonski neutralan. Dostizanje nulte tačke u emisiji CO2 na Svetskose na sve njegove aspekte, od gradnje stadijuma, do distribucije hrane. Panelisti na konferenciji Life Tackle u Briselu će posebno govoriti o najboljem mogućem upravljanju stadionima i fudbalskim klubovima u dsotizanju ekoloških ciljeva u sportu.

Jedan od takvihekoloških  ciljeva postavljen je nedavno u Nemačkoj, a to je zamena svh veštačkih fudbalskih terena prirodnom travom. Ona je naišla na otpore u startu. U Francuskoj ministarstvo razmatra uvođenje zakona po kom bi pesticidi, a najpre fungicidi bili potpuno zabranjeni za upotrebu na sportskim terenima. Ova zabrana je već na snazi na mnogim stadionima u Francuskoj, ali ne i na svim. U Engleskoj je urađena studija koja je došl do zaključka da su po kriterijumima ekološke osvešćenosti četiri kluba vodeća: Arsenal, oba Mančestera, i Totenhem.  

Od sledeće godine u Engleskoj biće zabranjeno korišćenje svih oblika individualnih ložišta na rezana drva  i ugalj, od peći i roštilja do vatre na otvorenom. Prema saopštenju britanske vlade, „javnost treba da se okrene čistijim alternativama,“ a u to se ubraja i sušeno drvo, za razliku od spakovanih vlažnih cepanica koje spadaju među najgore zagađivače.

Kako javlja BBC, ovaj plan zacrtan je još pre 18 meseci ali je britansko ministarstvo za životnu sredinu, hranu i poljoprivredu definisalo konkretne mere tek sad. Od sledeće godine trgovinski lanci,  garden centri, benzinske pumpe, zapravo ni jedna radnja više neće moći da prodaju drva i ugalj za individualnu upotrebu. Ova odluka doneta je u trenutku kada su recimo pećnice na drva postale veoma popularne u Britaniji, iako, kako navodi BBC emituju više PM2.5 čestica po satu sagorevanja nego dizel motor. PM2.5 čestice su proizvod sagorevanja fosilnih goriva i veoma opasne jer mogu, kao i PM10 da prodru u pluća i disajne puteve. Velika ložišta na ugalj će u Britaniji biti do poslednjeg ugašena do 2025. godine.

Foto: EBRD, buduće sedište u Londonu u izgradnji

Investiconi samit zapadnog Balkana koji organizuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) biće održan u ponedeljak, 24. februara u Londonu. U najavi događaja predsednik EBRD Suma Čakrabarti rekao je da ova vodeća investiciona institucija u regionu  „zapadni Balkan vidi kao priritetni region i naš cilj je da otključamo njegov ekonomski potencijal uvećanjem podrške održivom ekonomskom razvoju, kao i njegovim regionalnim i evropskim integracijama.“

EBRD je prema sopstvenom proračunu do sada u region zapadnog Balkana uložila približno 13 milijardi evra. U ovom trenutku u Srbiji EBRD investira u 122 projekta vrednosti preko 2 miijarde evra, a 2019. je uložila preko 500 miliona evra. Investicije u Srbiji su velikim delom u infrastrukturne održive projekte, a zatim u finansijski, industrijski i agrobiznis sektor.  Na četvrtom samitu biće prisutni svi premijeri zemalja zapadnog Balkana.

Evropski zeleni dogovor predstavljen u Briselu krajem prošle godine je takozvana mapa puta koja iskušenja klimatskih promena i drugih ekoloških izazova treba da pretvori u ekonomsku prednost Evropske unije.  Deo zelenog dogovora EU je i saradnja sa svim globalnim faktorima i partnerstvo sa svetom, ali i sa zemljama na Balkanu. Upravo je ovo plenarna tema na predstojećim Međunarodnim danima energetike i investicija u Novom Sadu. Organizator najavljuje ukupno osam tema panela koji će se baviti pored ostalog i kvalitetom vazduha u Srbiji. Glavna plenarna sesija nosi naslov: „Srbija – deo evropskog zelenog dogovora.“ Na Danima energetike koji će biti održani 26. i 27. februara u prostorima Novosadskog sajma biće prisutni predstavnici nekoliko ministarstava, pokrajinskih i lokalnih vlasti, Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj, programa UN za razvoj i drugi, najavljuje organizator. 

 

Copernicus je nedavo na svom twitter nalogu objavio poziv za prijavljivanje na MOOC besplatnu obuku posvećenu korišćenju podataka iz ovog evropskog i svetskog  sistema za osmatranje Zemlje. Ovaj on line trening je otvoren za sve koji žele da nauče više i primene Copernicusove podatke u bavljenju društvenim problemima i u kreiranju poslovnih prilika. Kurs  počinje 9. marta i sastoji se od 12 modula.

Massive Open Online Course - MOOC je u potpunosti otvoren, obiman i pristupačan kurs iza kojeg stoji Univerzitet u Luksemburgu. Copernicus (Program Evropske unije za osmatranje Zemlje) u pozivu kaže  da je obuka namenjena profesionalcima iz javnog i sektora preduzetništva i to onima koji su zainteresovni da informacije o planeti iz ovog sistema osmatranja primene u društvenim ili biznis aktivnostima. „Kurs je besplatan i otvoren za sve,“ ističu organizatori.

Prijavljivanje je počelo, kurs kreće 9. marta i nastaviće se u 12 modula učenja, raspoređena na dva sata učenja nedeljno. Tri su glavne teme ovog programa:

  • Razumevanje Copernicusovih podataka i servisa – šta su ti podaci, kako se do njih dolazi i kako mogu biti upotrebljeni.

  • Učenje na uspešnim primerima – kako su aktuelni servisi i aplikacije bazirani na Coprnicusu razvijani i kako se koriste.

  • Uradi sam: sticanje veština i znanja za razvoj i primenu proizvoda i servisa i za navigaciju Copernicusovim ekositemom.

Budući prvaci imaće na spisku predmeta i informatiku, najavljeno je na nedavnom sastanku Vladinog Saveta za Informaciono preduzetništvo i informacione tehnologije. Ovaj predmet pod nazivom digitalni svet činiće, kako je najavila premijerka Ana Brnabić „oblasti digitalno društvo, bezbedno korišćenje digitalnih uređaja i algoritamski način razmišljanja.“  Nije precizirano kada će predmet biti uveden. U oblasti školstva sledi i stipendiranje budućih nastavnika informatike, a do kraja 2021. godine uvođenje 10.000 digitalnih učionica.

Posle najtoplijeg januara u istoriji merenja, u februaru 2020. godine trend globalnog otopljenja se nastavlja. Na Antraktiku je početkom februara izmereno preko 18°C, što je oko 10 stepeni više nego što se smatra prosečnom letnjom temperaturom na Južnom polu. Ove podatke objavila je argentinska istraživačka baza Esperanca koja prati klimatske promene na ovom delu Antarktika. Prosečna dnevna temperatura u februaru na Južnom polu ide od do 10°C, od čega je najhladnije na Antarktičkom poluostrvu, a najtoplije na Faklandskim ostrvima.

Zbog globalnog otopljenja, količina leda koja se topi na Antarktiku se za poslednjih 40 godina povećala  šest puta, što je veoma opasno za podizanje nivoa mora. Antarktik se od svih delova Zemlje najviše zagreva, tako da se prosečna temperatura za poslednjih 50 godina uvećala za cela 3 stepena.

Foto kredit: World Meteorological Organization

Kompanija Vatenfal, jedan od lidera na evropskom tržištu u proizvodnji čiste energije, započinje sa izgradnjom plutajućeg solarnog ostrva u gradu Gendringu u Holandiji. Solarno ostrvo na kome će biti postavljeno preko 3000 solarnih panela biće smešteno u jezeru, a generisaće struju za kompaniju Neterden, koja se bavi iskopavanjem šljunka i peska. Prema sadašnjim procenama, ova solarna elektrana na vodi generisaće električnu energiju za više od polovine godišnjih potreba kompanije.

Novija istraživanja pokazuju da solarne elektrane na kopnu proizvode manje električne energije nego solarne elektrane iste veličine i snage koje su smeštene na mirnim vodenim površinama. Kompletna instalacija ove plutajuće solarne elektrane očekuje se u maju 2020. godine.

 

Izvor: www.cleantechnica.com

Foto kredit: Cleantechnica i Vattenfall

Pregovaračka pozicija za poglavlje 27 posvećeno zaštiti životne sredine i klimatskim promenama, dobila je saglasnost Odbora za evrointegracije Skupštine Republike Srbije i dostavljena je Evropskoj komisiji.  Kako je ranije  saopštila pregovaračka grupa 27, u izradi ovog složenog dokumenta od 1650 strana  učestvovalo je preko 150 ljudi iz različitih državnih institucija. Dokument predstavlja "finansijski okvir za aktivnosti u narednom periodu kako bi Repubika Srbija dostigla standarde Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine." Odobrenje ovog dokumenta od strane Evropske komisije je preduslov za otvaranje veoma složenog i najskupljeg poglavlja u evrointegracijama Srbije. 

 

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti se u Srbiji primenjuje od 20. avgusta ove godine. Ovaj zakon kreiran je po uzoru na Opštu regulativu o zaštiti podataka- GDPR, koja se primenjuje u celoj Evropskoj uniji još od maja 2018. godine. U samoj primeni odnosno tome ko podleže ovom zakonu i kako ga se pridržavati bilo je dosta nedoumica. Neke od njih, pogotovo kada je poslovanje kompanija u pitanju, pokušali smo da razjasnimo u razgovoru sa pravnicom Tijanom Žunić Marić.