Od ovog proleća, u Srbiji se gnezde dva nova para orlova krstaša. Za ornitološku zajednicu ovo je veliki uspeh, jer je u poslednje tri godine u Srbiji živeo samo jedan par ovih retkih ptica i to na samom severu Banata. Volonteri ornitoloških udruženja su ovaj par orlova krstaša simbolično nazvali Bora i Eržika i čuvali su ih i nadgledali tokom protekle tri godine, kako bi im obezbedili uspešno gnežđenje i izleganje čak pet mladunaca.

Ornitološka društva u Srbiji kažu da su dva nova para orlova krstaša odličan pomak,  ali i  da im i dalje prete iste opasnosti i problemi. To su najpre velika preoravanja njiva koja istrebljuju tekunice, male sisare kojima se orlovi hrane, kao i preterana upotreba pesticida koja dovodi do trovanja.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u okviru projekta PannonEagle Life postavilo je nove metalne platforme za gnežđenje orlova, a nastavlja se i košenje pašnjaka, sadnja drveća i obezbeđenje plena u cilju oporavka populacije orlova krstaša u Srbiji.

Izvor: www.pticesrbije.rs

 

Slatka teglica najavila je nove proizvode, slatko od šumskih jagoda i divljih borovnica, a i nove popuste za reciklirane teglice i staklene flaše. Popust po jednoj vraćenoj teglici je 20 dinara, a po staklenoj flaši 30 dinara. Vraćanje staklene ambalaže umanjuje sledeći račun, a na taj način i reciklira staklo. Staklena ambalaža može da se koristi iznova, jer je staklo najinertniji ambalažni materijal, te ne reaguje sa sastojcima iz namirnica, i dovoljno je da se reciklira detaljnim toplim i hladnim pranjem.

Slatka teglica proizvodi prirodne džemove od malina, sokove od kupina i višanja i razna slatka od seznskog voća.

Izvor: www.slatkateglica.rs

 

Od prvog septembra 2020. godine đaci prvaci u svom rasporedu imaće novi predmet- Digitalni svet, potvrđeno je iz Minisarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Novi predmet zameniće Projektnu nastavu, koja je do sada bila izborni predmet, pa tako fond časova u prvom razredu neće biti promenjen. Digitalni svet predavaće nastavnici razredne nastave, koji će u toku leta proći kroz posebne obuke neophodne za predavanje ovog novog predmeta. Iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poručuju da su predavači razredne nastave svakako stekli potrebna znanja iz informatike i obrazovnih tehnologija u okviru studija na Učiteljskom fakultetu, dok će obuke za Digitalni svet samo upotpuniti potrebne veštine za predavanje ovog predmeta.

Izvor: www.mpn.gov.rs

 

Fondacija Humanist pokreće novi talas akcije Ako imaš donesi, ako nemaš odnesi. U okviru ove akcije prikuplja se odeća i obuća za socijalno ugrožene porodice, dečija svratišta i sigurne kuće. Potrebne su i knjige, igračke, kao i dečija garderoba i obuća. Svi građani koji žele da doniraju potrebne stvari mogu da kontaktiraju fondaciju Humanist putem društvenih mreža, a volonteri organizacije će u narednim danima preuzeti pakete na zakazanoj adresi

Izvor: www.humanist.rs

 

Kako ozeleniti najpopularniji sport, to je pitanje s kojim će se suočiti učesnici konferencije projekta Life Tackle - doprinos ekološkoj održivosti u sportu. Konferencija će biti održana u Briselu, 3. marta 2020, i njeni paneliisti će predstaviti sve ekološke inicijative koje pobuđuju pažnju u svetu fudbala i sporta uopšte.

Ova tema dodatno je aktuelizovana najavom FIFA da će se zalagati da Svetski kup 2022 u Kataru dostigne cilj da bude karbonski neutralan. Dostizanje nulte tačke u emisiji CO2 na Svetskose na sve njegove aspekte, od gradnje stadijuma, do distribucije hrane. Panelisti na konferenciji Life Tackle u Briselu će posebno govoriti o najboljem mogućem upravljanju stadionima i fudbalskim klubovima u dsotizanju ekoloških ciljeva u sportu.

Jedan od takvihekoloških  ciljeva postavljen je nedavno u Nemačkoj, a to je zamena svh veštačkih fudbalskih terena prirodnom travom. Ona je naišla na otpore u startu. U Francuskoj ministarstvo razmatra uvođenje zakona po kom bi pesticidi, a najpre fungicidi bili potpuno zabranjeni za upotrebu na sportskim terenima. Ova zabrana je već na snazi na mnogim stadionima u Francuskoj, ali ne i na svim. U Engleskoj je urađena studija koja je došl do zaključka da su po kriterijumima ekološke osvešćenosti četiri kluba vodeća: Arsenal, oba Mančestera, i Totenhem.  

Od sledeće godine u Engleskoj biće zabranjeno korišćenje svih oblika individualnih ložišta na rezana drva  i ugalj, od peći i roštilja do vatre na otvorenom. Prema saopštenju britanske vlade, „javnost treba da se okrene čistijim alternativama,“ a u to se ubraja i sušeno drvo, za razliku od spakovanih vlažnih cepanica koje spadaju među najgore zagađivače.

Kako javlja BBC, ovaj plan zacrtan je još pre 18 meseci ali je britansko ministarstvo za životnu sredinu, hranu i poljoprivredu definisalo konkretne mere tek sad. Od sledeće godine trgovinski lanci,  garden centri, benzinske pumpe, zapravo ni jedna radnja više neće moći da prodaju drva i ugalj za individualnu upotrebu. Ova odluka doneta je u trenutku kada su recimo pećnice na drva postale veoma popularne u Britaniji, iako, kako navodi BBC emituju više PM2.5 čestica po satu sagorevanja nego dizel motor. PM2.5 čestice su proizvod sagorevanja fosilnih goriva i veoma opasne jer mogu, kao i PM10 da prodru u pluća i disajne puteve. Velika ložišta na ugalj će u Britaniji biti do poslednjeg ugašena do 2025. godine.

Foto: EBRD, buduće sedište u Londonu u izgradnji

Investiconi samit zapadnog Balkana koji organizuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) biće održan u ponedeljak, 24. februara u Londonu. U najavi događaja predsednik EBRD Suma Čakrabarti rekao je da ova vodeća investiciona institucija u regionu  „zapadni Balkan vidi kao priritetni region i naš cilj je da otključamo njegov ekonomski potencijal uvećanjem podrške održivom ekonomskom razvoju, kao i njegovim regionalnim i evropskim integracijama.“

EBRD je prema sopstvenom proračunu do sada u region zapadnog Balkana uložila približno 13 milijardi evra. U ovom trenutku u Srbiji EBRD investira u 122 projekta vrednosti preko 2 miijarde evra, a 2019. je uložila preko 500 miliona evra. Investicije u Srbiji su velikim delom u infrastrukturne održive projekte, a zatim u finansijski, industrijski i agrobiznis sektor.  Na četvrtom samitu biće prisutni svi premijeri zemalja zapadnog Balkana.

Evropski zeleni dogovor predstavljen u Briselu krajem prošle godine je takozvana mapa puta koja iskušenja klimatskih promena i drugih ekoloških izazova treba da pretvori u ekonomsku prednost Evropske unije.  Deo zelenog dogovora EU je i saradnja sa svim globalnim faktorima i partnerstvo sa svetom, ali i sa zemljama na Balkanu. Upravo je ovo plenarna tema na predstojećim Međunarodnim danima energetike i investicija u Novom Sadu. Organizator najavljuje ukupno osam tema panela koji će se baviti pored ostalog i kvalitetom vazduha u Srbiji. Glavna plenarna sesija nosi naslov: „Srbija – deo evropskog zelenog dogovora.“ Na Danima energetike koji će biti održani 26. i 27. februara u prostorima Novosadskog sajma biće prisutni predstavnici nekoliko ministarstava, pokrajinskih i lokalnih vlasti, Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj, programa UN za razvoj i drugi, najavljuje organizator. 

 

Copernicus je nedavo na svom twitter nalogu objavio poziv za prijavljivanje na MOOC besplatnu obuku posvećenu korišćenju podataka iz ovog evropskog i svetskog  sistema za osmatranje Zemlje. Ovaj on line trening je otvoren za sve koji žele da nauče više i primene Copernicusove podatke u bavljenju društvenim problemima i u kreiranju poslovnih prilika. Kurs  počinje 9. marta i sastoji se od 12 modula.

Massive Open Online Course - MOOC je u potpunosti otvoren, obiman i pristupačan kurs iza kojeg stoji Univerzitet u Luksemburgu. Copernicus (Program Evropske unije za osmatranje Zemlje) u pozivu kaže  da je obuka namenjena profesionalcima iz javnog i sektora preduzetništva i to onima koji su zainteresovni da informacije o planeti iz ovog sistema osmatranja primene u društvenim ili biznis aktivnostima. „Kurs je besplatan i otvoren za sve,“ ističu organizatori.

Prijavljivanje je počelo, kurs kreće 9. marta i nastaviće se u 12 modula učenja, raspoređena na dva sata učenja nedeljno. Tri su glavne teme ovog programa:

  • Razumevanje Copernicusovih podataka i servisa – šta su ti podaci, kako se do njih dolazi i kako mogu biti upotrebljeni.

  • Učenje na uspešnim primerima – kako su aktuelni servisi i aplikacije bazirani na Coprnicusu razvijani i kako se koriste.

  • Uradi sam: sticanje veština i znanja za razvoj i primenu proizvoda i servisa i za navigaciju Copernicusovim ekositemom.

Budući prvaci imaće na spisku predmeta i informatiku, najavljeno je na nedavnom sastanku Vladinog Saveta za Informaciono preduzetništvo i informacione tehnologije. Ovaj predmet pod nazivom digitalni svet činiće, kako je najavila premijerka Ana Brnabić „oblasti digitalno društvo, bezbedno korišćenje digitalnih uređaja i algoritamski način razmišljanja.“  Nije precizirano kada će predmet biti uveden. U oblasti školstva sledi i stipendiranje budućih nastavnika informatike, a do kraja 2021. godine uvođenje 10.000 digitalnih učionica.