IT sektor je najuspešnija privredna grana Srbije. Uspeh ove industrije probudio je nadu da će sveukupna digitalizacija uvesti prečicama Srbiju u društvo razvijenih evropskih zemalja. SeeIT samit okupio je IT zajednicu sa ambicijom da otvori mnoga pitanja koja traže rešenja na putu budućeg prelivanja uspeha IT sektora na celo društvo.

„Ja čvrsto verujem i to je negde deo naše misije da Srbija uz upotrebu novih tehnologija može da uđe u red bogatih zemalja. IT sektor svojim radom i poslovanjem to vrlo eksplicitno i vrlo grafički pokazuje. Međutim i dalje ne postoji pravo razumevanje kako taj IT sektor funkcioniše, koji su poslovni modeli, zašto treba studirati IT, šta sa prekvalifikacijama, da li to može da zameni ili ne može, treba li studirati i specijalizovati se,“ objašnjava Milan Šolaja, CEO Vojvođanskog IKT klastera, organizacije koja okuplja najbolje domaće kompanije iz sektora informacionih tehnologija. VOICT bio je jedan od organizatora SeeIT samita održanog u novembru u Novom Sadu.

„Jako je mnogo tema koje treba obraditi i specijalizovati se i edukovati sve nas i našu domaću javnost, kako bismo uspeli da iskoristimo na pravi način ovaj uspeh  koji je IT sektor u Srbiji napravio,“ a jedan od preduslova je da država konkretno olakša ili omogući pun razvoj ne samo IT sektora već i sveukupnu digitalizaciju, kaže Milan Šolaja i objašnjava kakva bi uloga države trebalo da bude: „IT se do ovog trenutka razvijao uglavnom bez pomoći države, da ne kažem uprkos pomoći države, tako da je ovo pravi trenutak da država pokaže ne samo zanimanje za ovaj sektor nego da sa setom konkretnih mera koje će uraditi u saradnji sa predstavnicima IT-ja koji već znaju šta bi i kako bi trebalo da se organizuje, sa sve projekcijom kakve ćemo efekte od toga imati, preduzme korake i da konačno zajedno krenemo da gradimo tu priču.“

Šta bi doneo dalji razvoj IT sektora kad je ionako, po kriterijuma privrede Srbije već veoma uspešan. „Postoje ta dva osnovna modela u poslovanju informacionih tehnologija, jedan je outsourcing gde strana firma nešto outsourcuje ili da domaćoj firmi da joj uradi, domaća firma to obavi, isporući i manje više to je to, ide se sa sledećim projektom. Drugi poslovni model je proizvodnja sopstvenog rešenja za globalna tržišta, tu morate dosta toga da uložite, ne možete početi odmah da zarađujete, ali ako uspete da napravite proizvod koji ima prođu na tržištu onda je multiplikacija uloženog daleko veća jer nešto što ste jednom napravili u zavisnoti od kvaliteta, možete da prodate mnogo put. Znači u outsourcingu je faktor rasta broj zaposlenih i to stručnjaka, IT developera, dok je u razvoju svojih rešenja faktor rasta kvalitet onoga što ste isporučili na tržište. To su dva različita poslovna modela, iako razvoj sopstvenih rešenja omogućava veću multiplikaciju treba znati da su nam oba poslovna modela potrebna,“ kaže Milan Šolaja i navodi da je kreiranje takvog ambijenta gde je rast neograničen i ima neslućene mogućnosti, pre svega odgovorna država.

S.Ć.