Tek svako deseto preduzeće u Srbiji ima zadovoljavajući softver za obavljanje poslovanja. Ovakav procenat ne obećava, ali IT sektor se i uprkos takvim statistikama, u Srbiji razvio do zavidnog nivoa.

„ Naš IT sektor se razvio samostalno, bez pomoći države, neki bi rekli uprkos pomoći države“, za portal Energynews kaže Milan Šolaja, direktor Vojvodina ICT Klastera. „Ukoliko hoćemo da napravimo neki pomak na domaćem tržištu, u domaćem okruženju, onda je tu uloga države apsolutno nezamenljiva, najviše u smislu ulaganja u IT po glavi stanovnika. To je taj deo koji je do države. Naglašavam, u drugom smislu, IT-ju ne treba pomoć države, obrnuta je stvar, državi i našem društvu ustvari treba pomoć IT-ja.  

Nivo ulaganja po glavi stanovnika u Srbiji je na veoma niskom nivou, tek nešto više od 60 evra.

„U Hrvatskoj, poređenja radi je 200, ili već nešto i više. U Evropi je prosek 800 evra. Što znači da mi tu dosta kaskamo, a da je to pokazatelj, realan pokazatelj nivoa razvoja govori da su sve zemlje koje su 2004. godine ušle u Evropsku uniju imale minimalni nivo ulaganja u IT po glavi stanovnika od 150 evra. Prema tome, ta cifra od 150 evra nama ne treba da bude cilj, nego treba da postignemo i dostignemo tu tačku kao početnu tačku daljeg razvoja“, navodi Milan Šolaja.

Sve dok se ne promene brojke ove računice, Srbija će više izvoziti IT stručnjake nego što će ih zadržavati ovde. Profesija se svakodnevno razvija, ali sve one koje rade u njenim okvirima takođe prati stalno usavršavanje.

„Oni koji tek ulaze u ovaj posao trebalo bi da budu svesni toga kada dođu na intervju za posao. Prvo što će posmatrati njihov poslodavac jeste koliko su spremni da uče, koliko su sposobni da uče, koliko su ambiciozni i spremni da grizu što se kaže, da napreduju. Posle toga će ih pitati da li nešto već znaju i šta je to što već znaju a tek na kraju će ih pitati da li imaju neki papir koji pokazuje da su oni nešto završili i da imaju i neko formalno znanje. Mora se svake godine naučiti, da li je to nova platforma, novi alat, novi jezik, novi framework ili neki drugi alat koji se upotrebljava ili koji je u trendu ili koji je iznova napravljen, mnogo mora da se uči“, naglašava Milan Šolaja.