Jesmo li u Srbiji digitalno pismeni? Infrastruktura, broj mobilnih telefona i kompjutera u upotrebi, vreme provedeno na internetu i neki drugi pokazatelji u Srbiji govore da imamo solidnu osnovu za digitalno doba. Ali, lakoća s kojom poverujemo u sve što je na internetu, učestalost uvreda na račun drugih na društvenim mrežama i nebezbedno korišćenje interneta ukazuju na priličnu nepismenost. Evo nekoliko mišljenja eksperata u ovom polju.

Šta je digitalna pismenost?

„Digitalna pismenost zaista podrazumeva jedan složen set znanja veština, stavova. Digitalno pismena je ona osoba koja se snalazi u ovom svetu informacija, zna da izađe na kraj sa informacijama, zna da procenjuje njihovu pouzdanost valjanost. Zna da koristi digitalne medije za komunikaciju sa drugima, saradnju“, objašnjava Dobrinka Kuzmanović, profesorka psihologije i istraživač na polju bezbednosti na internetu.  Digitalno pismena osoba, kaže ona „može da kreira sadržaj u digitalnom formatu. To je jako važno. Današnji mladi su uglavnom primaoci digitalnih sadržaja, a nisu njihovi stvaraoci. Digitalna pismenost podrazumeva rešavanje brojnih problema sa kojima se susrećemo u digitalnom okruženju. A uz sve to i bezbedno korišćenje, da znamo da zaštitimo sebe, svoje podatke svoju privatnost, ali isto tako i da zaštitimo uređaje koje koristimo.“

Da li smo digitalno pismeni?

„Nismo digitalno pismeni. Mi nismo pismeni čini mi se po nekim podacima ni funkcionalno, imamo veoma nizak taj procenat stanovništva, koji ima funkcionalnu pismenost, pa sve to nije neočekivano ni iznenađujuće da možemo da govorimo slobodno o tome da digitalna pismenost u Srbiji je na veoma niskom nivou. Na to utiče jako mnogo elemenata, jedan od najvažnijih je edukacija,“ kaže Tanja Vehovec, iz Centra za nove medije Liber.

Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije je sličnog mišljenja: „Svi koristimo digitalne uređaje i to više nije tema. Mislim da nismo pismeni, kao što nismo pismeni i van digitalnog prostora zato što prosto ljudi žele da sa što manje energije urade bilo koji posao, ne uživljavaju se i to onda internet jako dobro pokaže. Internet je kao neki skener javnosti i vi ako pogledate komentare na portalima, ako pogledate komentare na društvenim mrežama, vi zapravo imate neku perspektivu, možete da vidite koji je to nivo pismenosti u Srbalja danas.“

Neznanje i lažne vesti

U digitalnu nepismenost spada olako primanje lažnih vesti sa interneta. „U toj masi informacija, ljudi zapravo ni ne čitaju. Nemaju vremena više za to. Tako da se čitaju samo naslovi novina ili samo delovi tekstova, delovi postova drugih ljudi. Tako da se ni informacija sama po sebi ne primi u dovoljnoj meri. I onda kad tome dodamo da ljudi, jako mali procenat ljudi, proverava vest, odnosno nešto što vidi kao novu ekskluzivnu vest, imamo tu situaciju da su ljudi lako zapaljivi na mrežama, da olako donose sudove o situaciji i o drugim ljudima na mrežama, da olako dele neproverene, odnosno lažne, „fake news“, da učestvuju u deljenju lažnih vesti a da nisu svesni da to čine i to pravi jedan užasno veliki šum na mrežama od kojeg ćemo uskoro svi poludeti,“ plastično objašnjava ovu situaciju Tanja Vehovec.

„Ne vidim inicijativu da ljudi hoće da rade na sebi. Najčešče se kreće od toga ja znam, ja sam najpamentiji, šta će meni sada neko reći kad ja već imam sve informacije, i mislim da nije dobra situacija, ali čim osvestite sopstveno neznanje, čim prihvatimo da ne znamo, onda je to dobra platforma za učenje Dokle god ne znamo koliko ne znamo, onda smo stvarno u problemu,“ ističe Ana Mirković.

Znanje i strategija

„Građanima treba edukacija…Oni žele znanje a država mora da im ponudi zaista organizovan sistematičan pristup kako bi mogli da dođu do nekog sistematičnog znanja a ne da svi budemo samouki i da svako interpretira na svoj način,“ kaže Ana Mirković.

Pre dva meseca Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je na početku prvog sastanka Radne grupe za izradu Predloga strategije razvoja digitalnih veština, da je u Republici Srbiji 51 odsto lica starijih od 15 godina kompjuterski nepismeno, odnosno da je 34,2 odsto pismeno, dok je 14,8 procenata  delimično kompjuterski pismeno. Ovo je bilo polazište na prvom sastanku Radne grupe za izradu Predloga strategije za razvoja digitalnih veština. Grupu čine predstavnici nekoliko ministarstava i oni su na takozvanom prapočetku posla. Ostaje da vidimo da li će i kako država ulagati u digitalno znanje svojih građana.

Izvor: KC Media

Industrija video igara u Srbiji se uspešno razvija nekoliko godina unazad. Da bi napredak ove sfere bio brži, efikasniji i vidljiviji, gejmerska zajednica oformila je Serbian games Assocation, SGA, organizaciju koja će pomoći promociju sektora video igara na svim nivoima.

U naslovu ovog teksta sadržan je jednostavan a ujedno efektan savet kako da se ponašate na internetu a da ostanete van zone web rizika. Savet dolazi od Srđanom Blagojevića, predsednika Udruženja sudskih veštaka za IT tehnologije, predavača i stručnjaka za oblast bezbednosti na internetu.

Bezbednost na netu može se plastično opisati. „Kao što kad izađemo napolje na ulicu, moramo da  se čuvamo mračnih ulica, da ne ulazimo u hodnike bez svetla, da ne ulazimo u liftove gde nema struje, i da se ne krećemo po krajevima gde ima puno kriminalaca, isto  tako i u oblasti informacione tehnologije mora da budemo svesni da  postoje opasne zone u koje ne treba ulaziti i da ne treba sve što leti, ne treba kliknuti na to, a ljudi imaju poriv da kliknu na sve što im se pojavi. Samo malo manje kliktanja i bićemo sigurniji. I malo više razmišljanja i bićemo sigurniji,“ kaže Srđan Blagojević.

Glavni rizici za odrasli svet na internetu su krađe podataka i krađe novca. Prvi rizik najbolje ilustruje poznati slučaj Zappos iz 2012-te godine, kada su   sajber kriminalci došli u posed dvadesetčetiri miliona korisničkih naloga ove aplikacije za e-trgovinu. U nalozima su bili e-mail adrese, brojevi telefona i delovi brojeva sa kreditnih kartica. Kakvu vrednost za hakere imaju naši lični podaci? Ako dođe do dvadeset miliona e-mail adresa, može ih na crnom tržištu prodati za 100.000 dolara. Ili ih može koristiti kao takozvane fishing poruke, ili za lažne identitete i druge zloupotrebe u spirali visokotehnološkog kriminala. Šta god da urade hakeri, šteta može biti ogromna. Zbog toga je bitno da, recimo, ne koristimo on line banking u otvorenim, besplatnim WiFi mrežama, u kafićima, na javnim prostorima. Takođe da svoje uređaje i aplikacije zaštitimo jakim lozinkama, i da sadržaje koji liče na fishing (pecanje) uopšte ne otvaramo, odnosno da ne klikćemo bez samokontrole na sumnjive poruke. Kao i da  e-mailove u kojima se od nas traži da ostavimo podatke, pozovemo nepoznate telefone ili nešto platimo ignorišemo, savetuje Srđan Blagojević. Ovakve e-mailove čak i kada izgleda kao da dolaze sa poznate e-mail adrese, treba duplo proveravati. Tehnološki kriminal je u stanju da stvori iluziju da e-mail dolazi od nekog poznatog, a ustvari se opet radi o hakerima. Zato oprez nikad nije suvišan.

Ako je šteta već načinjena, postoje procedure i organi koji vode istrage. Nažalost, zakoni i mehanizmi u ovoj borbi u celom svetu ne prate tempo razvoja visokotehnološkog kriminala, podseća Blagojević. Brzina i mogućnosti IT tehnologija čine da je ovaj kriminal međunarodni, brz, da se razvija ukorak sa tehnologijama i da za njega ne postoje fizičke granice jedne zemlje.

Kod nas je situacija još specifičnija. Imamo Zakon o informacionoj bezbednosti, ali, on je nepotpun. „U suštini, država bi morala da štiti i pojedince i kompanije jednako kako štiti svoje državne organe i svoje kompanije. Znači ta zaštita mora da se prenese na sve građane. Nažalost, kod nas je ipak odvojena još uvek, i  to se iz istorije prenosi ovamo, taj odnos prema državnoj imovini, odnosno u ono vreme društvenoj imovini i privatnoj imovini. Te dve imovine nisu izjednačene, ukoliko se izvrši napad na jednu, akcija države je na jedan način ukoliko se izvrši napad na drugu, reakcija je potpuno drugačija,“ kaže Blagojević i dodaje da tu treba još mnogo raditi.

Izvor: Produkcija KC Media

Tehnički fakulteti sa IT smerovima danas su u centru pažnje zbog kadra koji školuju. Softver inžejeri lako nalaze posao, ali poznato je da fakultet daje osnovu a da je praksa tek ono što čini profesiju. Idea lab nastao je pri Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu kako bi studentima omogućio da razvijaju svoje praktične ideje u konkretne projekte i proizvode.

Informacione tehnologije svakodnevno menjaju i unapređuju sve oko nas, od mobilnih telefona do komplikovanih sistema za upravljanje. Institut Biosens operdelio se da deo svojih istraživanja usmeri na razvijanje rešenja koja će biti primenjena u poljoprivredi.

Kada govorimo o razvoju tehnologije, prošli vek su sasvim sigurno obeležili radio i televizija. Današnjicu, između ostalog, obeležavaju društvene mreže, mobilni uređaji i digitalni svet. Centar za urbani razvoj u svojim projektima povezuje upravo najmodernije tehnologije i kulturno i istorijsko nasleđe.

Tek svako deseto preduzeće u Srbiji ima zadovoljavajući softver za obavljanje poslovanja. Ovakav procenat ne obećava, ali IT sektor se i uprkos takvim statistikama, u Srbiji razvio do zavidnog nivoa.

Tehnički fakultet Mihajlo Pupin u Zrenjaninu od pre nekoliko godina školuje studente za najmodernije i najtraženije profesije . Ovo je jedan od nekoliko državnih univerziteta u Srbiji  koji je u svoje studijske programe uvrstio informacione tehnologije, studije za razvoj softvera i slične.

U predivnom primorskom gradu Rijeci u Hrvatskoj instaliran je prvi ELEN punjač za električna vozila. Punjač je postavljen u saradnji grada i Hrvatske elektroprivrede i, kako javlja HEP punjač je postavljen na parkingu Delta i omogućava istovremeno punjenuje dva vozila. Punjenje može trajati od jednog do četiri sata, u zavisnosti od stanja baterija, a način punjenja je ACmod3 tipe2. Punjenje je besplatno, ali zahteva RFID karticu do koje se dolazi jednostavnim slanjem emaila. Ovo je 31 punionica ovog tipa u Hrvatskoj, jos desteak ih je na čekanju na priključak na elektromrežu. navodi HEP, koji za sada sam ima 22 električna vozila. U Rijeci je od 2015. godine u funkciji super brzi punjač u podzemnoj garaži Zagrad B. 

Foto: Rijeka.hr

Informacione tehnologije svakodnevno napreduju i proširuju svoju primenu. Proširena stvarnost je tehnologija koja već sada dostavlja digitalne informacije u celom svetu i olakšava kompikovanim poslovnim sistemima da funkcionišu brže, bolje i efikasnije.