Nacionalna nedelja električnih vozila biće obeležena u Americi od 8 - 16. septembra 2018. Održava se pod vođstvom nekoliko organizacija koje se bore za čistu energiju i šire svest o njenom značaju. Cilj ove nedelje je da  na razne načine i raznim kampanjam pokaže sve prednosti plug-in automobila.

Simbolično slavljenje električnih vozila u Americi je započeto pre sedam godina, i od tada se ovoj kampanji pridružuje sve više vlasnika, kako i raste trgovina ovim vozilima. Organizovane vožnje, press konferencije, svečane procesije, žurke, prezentacije, predavanja i drugi događaji širom SAD slaviće električna vozila sedam dana u nekoliko desetina gradova. 

Foto: driveelectricweek.org

Kvantni kompjuteri su supermoćne mašine predviđene za supersložene operacije. Biće u stanju da izvedu mnogo više kalkulacija za mnogo kraće vreme u odnosu na standardne računare. Za sada to mogu samo u specifičnim uslovima, uz neke nerešene probleme, ali neki timovi za razvoj optimistično kažu da će kvantni kompjuteri raditi bez problema za nekih pet godina. Manje optimistični analitičari veruju da kvantni kompjuteri nikada neće biti sasvim dostupni izvan velikih razvojnih laboratorija. Istovremeno veruju i da je njihov razvoj inspiracija za inženjere, matematičare i druge umove širom sveta posvećene pitanjima brzine i snage računara.

Da li će, ko će tačno i kada dizajnirati najmoćniji kompjuter na svetu nije poznato. Kada će problemi za čije rešavanje treba trenutno nekoliko meseci biti rešavani za kratko vreme? Nije poznato to, ali poznato je koje kompanije rade na dizajnu supermašine. U trci za dizajn kvantnog kompjutera na čelu se nalazi 5 svetskih kompanija. To su: IBM, Google, Microsoft, Rigetti i Intel.

Google Quantum AI lab zacrtala je da povezivanjem kvantnog računanja, veštačke inteligencije i realnih životnih problema uvede svoj kvantni kompjuter u društvo, i to svakodnevno društvo. U martu ove godine Google laboratorija predstavila je Bristlecone, svoj novi kvantni procesor (na levoj strani fotografije), uz shematski prikaz qubita (na desnoj strani fotografije).

Rigetti svoj ekosistem za razvoj kvantne mašine zove Forrest, odnosno Šuma. Njena otvorenost treba da bude u službi bržeg razvoja supermašine, pa tako svako u ovom ekosistemu može početi da kodira ako ga ova vrsta doprinosa napretku zanima. Kvanto programiranje možete započeti u tri koraka za 15 minuta, kaže Rigetti u pozivu zainteresovanima.

Microsoft  osim što razvija superračunar paralelno radi na kreiranju zajednice kvantnog računanja. Krajem prošle godine ova kompanija stavila je na raspolaganje komplet opreme za kvantno programiranje i dopunila isti posle nekoliko meseci. Nalazi se na portalu kompanije. Kompanije najavljuje da će kvantno programiranje prva ponuditi najširem krugu korisnika.

Kompanija Intel otkrila je javnosti početkom ove godine svoj 49-qubit kvantni test čip. U kvantnom projektu sarađuje od 2015. godine sa istraživačkim centrom QuTech.

IBM Q, tako se zove prva industrijski motivisana inicijativa, kaže ova kompanija i najavljuje da će biti prva koja će kvantni kompjuter doneti svetu biznisa i nauke. IBM je u junu ove godine detaljnije predstavila svoj otvoreni paket naučnih informacija ACQUA. Na slici je naslovna strana igrice inspirisane qvantnim računanjem.

S.Ć.

Svetski filmski  festival o okeanima stiže u septembru u Irsku. Ovaj putujući događaj sastoji se od projekcija filmova o okeanima što zajedno čine nekoliko sati materijala koji organizatori prikazuju u nekoliko gradova u zemljama u koje dođu.. Započet je u Australiji, odigrava se širom sveta a sve sa ciljem da se ljudima  ukaže na značaj, lepotu, i ugroženost eko sistema okeana. 

Foto: Ocean Film Festival

Svetska turneja Festivala okeana svake godine ode na nekoliko kontinenata, nekoliko zemalja i niz gradova u tim zemljama - Australiju, Novi Zeland, Ameriku, a u Evropi Britaniju, Irsku, Belgiju, Italiju. Ovogodišnja tura započeta je u Australiji a uskoro stiže u Irsku i potom se seli u Belgiju.Deo prihoda od prodatih ulaznica obično ide organizacijama koje se bave zašitom mora i okeana. Konkurs za prijavu filmova je uvek otvoren, za sve koji imaju nešto interesantno da pokažu u vezi sa okeanima i morima. Osim filmskog putujući Festival ima i otvoren konkurs za fotografije i to sa novčanom nagradom.

 

Velike automobilske kompanije se dovijaju kako da prate tempo i duh vremena. Svoju ponudu prilagođavaju mlađim generacijama koje, posebno u  velikim gradovima, ne žele automobile u vlasništvu. Ako im zatreba, ipak, mogu da ih imaju na raspolaganju I to je manje više koncept Valskwagenove usluge “We Share”. Iz kompanije najavljuju da će deljenje – iznajmljivanje automobila uslugu proširiti I na električne automobile.

Foto: volkswagenag.com

Za početak We Share sa električnim autima biće dostupna U Berlinu a onda i drugde. Berlin je odabran zato što je u glavnom gradu Nemačke Volswagenova usluga deljenja automobila uveliko u upotrebi, pa će ovaj grad biti povoljno tlo za start električnih modela. Kompanija najavljuje da se sve zasniva na fleksibilnom deljenju auta iz flote koja je po celom gradu i ima jasne oznake, odnosno veoma je vidljivo da se radi o „We Share“ automobilima..

U eko sistemu deljenja automobila na ulicama Berlina će biti na raspolaganju 1.500 golfova na električni pogon, i to u poslednjem kvartalu 2019. godine. Nešto kasnije pridružiće im se još 500. „Želimo da motivišemo mlade, urbane korisnike da koriste e-mobilnost. Stanovnici Berlina biće među prvima koji će moći da koriste We Share“ ponudu,“ naveo je predstavnik kompanije Jurgen Stakman.

Solarna industrija ima najveći rast u odnosu na sve druge energetske tehnologije. Zato nije čudo da je solarni tematski sajam Intersolar održan u Sao Paolu, najveći tog tipa u Južnoj Americi, privukao veliku pažnju. Sajam je posetilo 12.000 ljudi iz 47 zemalja. Od tog broja bilo je 1.500 eksperata iz ove rastuće energetske industrije.

 Foto: Intersolar Sao Paolo

Deset odsto  globalne potražnje na tržištu solarne tehnologije dolaziće do 2020-te godine iz latinoameričkih zemalja. Veliko interesovanje i potreba za informacijama i edukacijom čini da događaji poput Intersolara u Sao Paolu prerastaju okvire običnih sajamskih izložbi. Inovacije, industrijski trendovi, okrugli stolovi, konferencija, razmena iskustava i znanja, sve to u nekoliko dana stavlja sunčevu energiju u centar pažnje. I ne samo u Brazilu. Intersolar je zamišljen serijski i održava se na 4 kontinenta. Sledeći će okupiti ljude u Iranu, zatim u Indiji, u Bangaloru, krajem godine, pa sledi Evropa u 2019-toj.

 

 

Na glasanju 15. februara većina poslanika Evropskog parlamenta odbacila je predlog svog Odbora za životnu sredinu o još intenzivnijem smanjenju emisija ugljen dioksida u EU. U duhu stupanja na snagu Pariskog sporazuma o klimi, odbor je predložio da se plan o godišnjem umanjenju emisije CO2 uveća sa 2,2 na 2,4 procenta i da se pooštre kriterijumi u shemi trgovine emisijama CO2. Parlamentarna većina je međutim zadržala kvotu na 2,2 procenta. Eko aktivisti su ocenili da je ovakva odluka šokantna.

U Evropskoj Uniji predloženi su novi ekološki ciljevi - smanjenje emisije štetnih gasova za 40 odsto do 2030. godine, odnosno 80 odsto do 2050. Možda zvuči nerealno ali za Evropu nije. Emisija štetnih gasova je za samo pola decenije već smanjena za 18 procenata. Najveći doprinos na ovom polju daju dva koncepta  – obnovljiva energija i  energetska efikasnost. U oblasti energije ono što je do juče izgledalo kao fantazija danas se pretvara u realne projekte.  Energija talasa, plime i oseke  otvoriće novo energetsko poglavlje za sve primorske zemlje.

 

 

 

 

 

 

 

 

Otvoren prostor, čist vazduh, priroda, zemlja i lišće krase sve popularnije vrtiće u šumama, koje nakon velikog uspeha koji su zabeležili u Nemačkoj, polako stiču pristalice širom sveta. Kako prenosi Radio 021, ovaj novi način vaspitavanja dece podrazumeva povratak prirodi gde je najmlađima dozvoljeno da se u parkovima penju na drveće i igraju pored vatre. U Nemačkoj za sada ima preko 1.500 „šumskih obdaništa“, a sve ih je više i u Japanu i Južnoj Koreji, dok raste interesovanje za istim i u SAD-u i Kanadi.


Evropska komisija je odlučila da izvede Sloveniju i Bugarsku pred Evropski sud pravde jer ne poštuju propise EU o odlaganju otpada čime ugrožavaju zdravlje svojih građana i životnu sredinu. Slovenija, iako je rekla da će to učiniti, nije očistila dve deponije od opasnih materija iz metalurško-hemijske industrije Cinkarna u Celju, dok Bugarska ni posle četiri i po godine od isteka roka nije zatvorila deponije koje nisu u skladu sa standardima EU, navodi portal Euractiv.rs.

U 2012. svaki čovek je za sobom ostavio oko sedam kilograma elektronskog otpada. Kada se ovo pomnoži sa brojem stanovnika dolazimo do toga da je 48,9 miliona tona e-otpada konačni bilans za tu godinu, dok se čeka bilans za godinu koju smo tek ostavili iza nas. Stručnjaci upozoravaju da će ukoliko nastavimo ovim tempom, količina elektronskog otpada porasti za trećinu do 2017. godine.