Razvoj portala on line Danas za kratko vreme dokazao je da su digitalne tehnologije medijima trasirale prečicu do publike, zajednice čitalaca i njene podrške. Od globalnog puta Gardijana, do lokalnih redakcija u malim zemljama sa malom publikom – u celom svetu postoje primeri koji pokazuju da je digitalno doba postepeno medijima donelo kompenzaciju za posledice krize štampanih izdanja koju je izazvalo. Ne zatvoriti sadržaj a ipak, pokazati da kvalitetne informacije na internetu ne mogu biti potpuno besplatne – to je model koji primenjuju mediji oslonjeni na zajednicu.  

U okeanu informacija koje se šire i razmenjuju na internetu, fenomen lažnih vesti od skora je u fokusu javne pažnje. Digitalna pismenost danas mora da podrazumeva i medijsku pismenost, pri čemu je ova druga izgleda mnogo komplikovanija. Ekipe Fake News tragača i Raskrikavanja godinama vode borbu protiv lažnih vesti.

Finska, koja u drugoj polovini 2019. godine predsedava Evropskom unijom, uoči početka predsedavanja istakla je kao formulu budućnosti održivi razvoj i to u tri pravca: socijalna, ekonomska i ekološka održivost. Prema rečima finskih političara, održivost bi trebala da bude zajednički imenitelj svih akcija u Evropskoj uniji. Sagledana kroz ova tri pravca, ona bi trebalo da obezbedi bolje sprovođenje ljudskih prava, demokratije i slobode, zajedničko tržište i slobodnu trgovinu zasnovanu na pravilima, ekonomiju znanja, kao i dostizanje socijalnih prava, rodnu jednakost i održiv rast.

Iako je kalendarski 2025. godina sve bliža, perspektiva pristupanja Srbije Evropskoj uniji ne čini se tako ostvariva. Od ukupno 35 poglavlja otvoreno je 16, od čega su dva privremeno zatvorena. Reforme koje su sprovedene nisu celovite ili se ne primenjuju u skladu sa evropskim propisima, a u skoro svim delovima državnog uređenja ostalo je još mnogo posla. Ono što, čini se, najviše nedostaje je osećaj građana da nas sve te reforme zaista približavaju životu u uređenoj, modernoj državi.

IT sektor u Srbiji i godine raste i nema problema sa tražnjom. Posla za našu outsouring industriju ima jer je globalna potražnja u stalnom porastu. S druge strane, domaće IT tržište raste tek blago, pa ćemo za nekih šest do sedam godina dostići nivo IT potrošnje koje su imale zemlje koje su još 2004-te ulazile u Evropsku uniju. Taj intenzitet korišćenja softverskih rešenja u poslovanju i svakodnevnom životu u Srbiji, a i ostale pokazatelje uspešnosti domaćih firmi mogli bi podstaći efekti Strategije pametne specijalizacije čija je izrada u toku.

Krajem prošle godine Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost CEPROM predstavio je rezultate istraživanja o izveštavanju domaćih medija o deci. Istražujući kakav je tretman dece u medijima u Srbiji, CEPROM je u periodu od nekoliko meseci pratio izveštavanje sedam dnevnih listova i pet televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Fake news ili lažne vesti uočene su kao globalni problem praktično u celom svetu.  Uz hiperprodukciju sadržaja koja otežava snalaženje u moru informacija i dezinformacija koje svakodnevno primamo, postoje i lažni mediji, stvoreni da kreiraju upravo onaj sadržaj koji se smatra medijskom manipulacijom i dezinformacijom. Uz podršku Uneska prošle godine pokrenuta je Inicijativa za novinarsko poverenje upravo zbog potrebe da se napravi razlika između ozbiljnih i lažnih medija.

Paradoks iz naslova  pominje medijsku nepismenost. Šta danas znači biti medijski pismen i zašto ni savršeno baratanje sredstvima komunikacije, uključujući sve društvene platforme ne mora podrazumevati obaveštenost njihovih korisnika? I obrnuto - za aktivno sprisustvo na društvenim mrežama ni najmanje ne moramo biti informisani o realnom svetu, ni toliko da imamo sposobnost razlikovanja stvarne informacije od puke laži. S druge strane, za donošenje mnogih bitnih odluka, neophodno je da smo informisani i tu nastaje situacija kada je medijska pismenost važna. Kako da stignemo do nje i šta uopšte ona znači?

Svet Roma, odnosno portal Romaworld.rs je multimedijalni medij koji donosi vesti, priče i video materijale o romskoj i široj zajednici. Njegovi autori locirani su mahom na jugu Srbije, odnosno u Nišu. Njegov značaj je s druge strane univerzalan, kao što su univerzalni svi poduhvati, pa i medijski, koji daju širu sliku života jedne zajednice i postaju protivteža stereotipnom izvešavanju.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti stupiće na snagu u Srbiji u avgustu ove godine. Naš zakon je adaptirana verzija Opšte uredbe usvojene u Evropskoj uniji prošle godine. Nova pravila u poštovanju privatnosti građana,  doneće mnogo novina i velike odgovornosti za sve koji rukuju ličnim podacima. To se odnosi i na medije čija je situacija nešto specifičnija. U ovom tekstu bavimo se nekim aspektima uz pomoć Dragana Petkovića, iz Asocijacije za on line medije, Nevene Ružić, iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i Danila Petkovića iz Share fondacije.