Ko će spasiti malenog psa ukoliko upadne u otvoren šaht, preplašenu macu koja se popela previsoko i ne može da siđe ili neku drugu životinju koja se našla u neprilici? Odgovor je- Animal rescue Serbia, udruženje građana koje se bavi spasavanjem životinja iz dubina, sa visina i sa vode. Ko su hrabri spasioci i volonteri koji spasavaju životinje i kako su se okupili? 

„Ideja o osnivanju Animal Rescue Serbia nastala je nakon poplava koje su zadesile Srbiju 2014. godine. Tada smo uvideli da ne postoji ni jedna služba koja se bavi tehničkim spasavanjem životinja. Kao udruženje građana, rešili smo da pokušamo da rešimo ovaj problem koji postoji u našem društvu”, za portal Energynews objašnajava Sanja Radosavljević iz organizacije Animal rescue Serbia (ARS). „Inicijator osnivanja ARS-a je Aleksandar Gavrić, sadašnji predsednik udruženja ARS. Aleksandar se bavi speleologijom više decenija, obukom rada na užetu, obučavao je vatrogasce i Specijalne Antiterorističke Jedinice, te je rešio da obuči i određeni deo civila, koji bi mogao da spasava životinje”. 

Od osnivanja, kapaciteti organizacije ARS su rasli, ali rasli su i pozivi za spasavanje. U ovom trenutku, spasilačke akcije se organizuju po stepenu opasnosti u kojem se životinja nalazi. 

„Rad naše organizacije je organizovan tako da kada dispečer primi poziv koji je za nas, objavljuje akciju spasavanja na našim internim spasilačkim grupama, čim imamo slobodne volontere koji mogu da izađu na teren formira se tim i kreće se na akciju spasavanja. Najčešće na teren izlaze spasilac, asistent i fotograf. Najkomplikovanije su situacije kada je životinji teško prići, u smislu da je visoko na drvetu koje je nezahvalno za penjanje, da je u nekom uzanom prostoru gde joj se ne može nikako prići, kada se životinja nalazi ispod leda i slično”, kaže Sanja Radosavljević. 

Upravo zbog većeg broja poziva potrebno je i više volontera, a ARS je uputio otvoren poziv svima onima koji misle da mogu da pomognu. 

„Deo ARS-a može postati svaki građanin Srbije. U okviru organizacije se može delovati kao spasilac, ali tu su takođe i druge pozicije za koje su nam potrebni volonteri, u sektoru marketinga, prava, finansija, brige o životinjama...Bitno je da imate dobru volju, a sve što je potrebno možete naučiti kod nas. Prethodno iskustvo je svakako prednost. Naši spasioci su ljudi koji su prošli našu spasilačku obuku, neki su već imali prethodnog iskustva rada na užetu, ronjenju i spasavanju na vodi, dok su se neki sa ovom vrstom izazova prvi put susreli na našoj obuci“, objašnjava Sanja Radosavljević. 

Svaka inicijativa koja za cilj ima dobrobit životinja je u našoj zemlji veliki izazov. Još uvek nemamo policiju za životinje, kao nikonkretna državna ili gradska tela koja bi na pravi način sprovodila Zakon o dobrobiti životinja. 

„Od jednog dela društva jesu prepoznata naša zalaganja, ali određeni deo društva nema svest o tome da je potrebno postojanje ovakve organizacije. Svest o pomoći životinjama je u Srbiji na nezavidnom nivou i na tome bi u budućnosti trebalo raditi.

Našu inicijativu bi svakako trebalo da prepoznaju državne institucije, dobrim delom i jesu prepoznale, jer rešavamo jedan veliki problem u društvu, gde pritom radimo vrlo profesionalno i u skladu sa zakonom. Međutim, fali nam više podrške u smislu da nam pomognu oko saradnje na terenu, na primer kada nam je potrebno vozilo sa korpom, podrške u finansijskom smislu i tako dalje. Svakako nam je i dalje potrebna policija za životinje, kao i prihvatilišta, pravna savetovališta“, kaže Sanja Radosavljević. 

Sve akcije spasavanja Animal rescue Serbia sprovodi potpuno besplatno jer, kako oni sami kažu, dobrobit životinja bi trebalo da bude javno dobro, bez obzira na finansijske mogućnosti ili to da li životinja ima vlasnika ili ne. ARS možemo da podržimo novčanom donacijom u bilo kom iznosu, hranom za životinje ili tako što ćemo postati volonter ili spasilac ove organizacije.