Iako je kalendarski 2025. godina sve bliža, perspektiva pristupanja Srbije Evropskoj uniji ne čini se tako ostvariva. Od ukupno 35 poglavlja otvoreno je 16, od čega su dva privremeno zatvorena. Reforme koje su sprovedene nisu celovite ili se ne primenjuju u skladu sa evropskim propisima, a u skoro svim delovima državnog uređenja ostalo je još mnogo posla. Ono što, čini se, najviše nedostaje je osećaj građana da nas sve te reforme zaista približavaju životu u uređenoj, modernoj  državi.

„Građani su se odavno umorili od Evropske unije pre svega i to čak nije ni krivica ove vlasti. To je krivica i svih prethodnih vlasti koje su uporno na pogrešan način predstavljale evropske integracije. Trebalo bi da kao društvo budemo svesni da mi te reforme sprovodimo zbog sebe, ne zbog Evropske unije i da to članstvo može da bude dodatni motiv, ali da su nama potrebne sve te reforme zbog svakodnevnog života svih nas”, za portal Energynews objašnava Dragan Popović iz Centra za Praktičnu politiku.

Kada su u pitanju životni standard, ljudska prava i građanske slobode, do danas nije ponuđena uspešnija alternativa modelu života građana u zemljama Evropske unije. Međutim, to ne znači da je građanima u Srbiji sasvim jasno šta su to evrointegracije Srbije.

„Svi ćemo jednog dana biti ili evropski službenici ili raditi po evropskim pravilima i zakonima. Zbog toga je važno da imamo svest, da građanima objasnimo šta su prednosti članstva i  šta je cena našeg puta ka članstvu u Evropskoj Uniji”, kaže Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU. „Moramo svi zajedno da pokušamo da motivišemo vladu da brže sprovodi ono što je obećala i građanima i Evropskoj uniji. Što se pre nađemo u punopravnom članstvu, to će naši građani pre dobiti mogućnost da žive po standardima i po pravilima po kojima već živi pola milijarde građana Evropske unije”.

 

Prema poslednjim izveštajima koje je Srbiji uputila Evropska komisija, izgleda da nam ekonomske reforme bolje idu od političkih i da je ekonomsku stabilnost u slučaju Srbije daleko lakše postići nego ljudske i građanske slobode, prava i pravdu.

„Često nam se bolji životni standard,  smanjenje stope nezaposlenosti, porast plata ili životnog standarda nudi kao komepnzacija za manjak sloboda u brojnim oblastima i za manjak demokratičnosti u našoj zemlji, koji registruju kako organizacije civilnog društva tako i evropska komisija”, kaže Nataša Dragojlović.

Ipak, bez napretka na svim poljima, a posebno u delovima koji se tiču ljudskih prava, sloboda, pravde i bezbednosti, nećemo biti bliži ulasku u Evropsku uniju. Da li je sve ove reforme moguće sprovesti u sledećih nekoliko godina?

 „Pitanje je da li smo dovoljno učinili da zatvorimo sva poglavlja do 2024. godine. Mislim da nismo, da je to trebalo brže i odlučnije, da je Vlada Srbije morala da ima više sluha prema očekivanjima građana, ali i da sa više pažnje i posvećenosti pristupi kritikama i preporukama koje dolaze iz izveštaja Evropske komisije. Perspektiva sigurno postoji i neće se Evropska unija odreći zapadnog Balkana u korist nekih drugih svetskih igrača koji nesumnjivo žele da ostvare svoje uticaje na ovom prostoru, bilo politički, bilo bezbednosno, bilo ekonomski, ali ni to ne treba da bude jedini razlog zbog kog će nas Evropsku uniju primiti. Put ka Evropskoj uniji je transformativni proces koji pre svega donosi dobro državi koja se na tom putu nalazi”, kaže Nataša Dragojlović.

„Mislim da bi trebalo da prestanemo da licitiramo sa datumima i da se zaista posvetimo procesu promena, kao i tome šta menjamo i zašto menjamo. Da govorimo o tome zašto zabranjujemo plastiku, zašto štitimo životnu sredinu, zašto regulišemo kvalitet proizvoda, zašto kontrolišemo nivo alfatoksina u mleku“, kaže Dragan Popović i dodaje: „To su evropske integracije i to je sva njihova suština. To je i ono što interesuje i građane, mnogo više od datuma“.

 A. P.