Od prvog septembra ove godine informatika bi trebalo da bude uvedena kao redovan predmet od petog razreda u osnovnim školama u Srbiji. Poslednjih nekoliko godina, informatika je bila izborni predmet. U modernom vremenu, u kome je tehnološki razvoj dominantno prisutan, ovo nije bio logičan izbor, ali borba da se informatika vrati u redovne predmete nije bila kratka, ni jednostavna.

„Pre deset godina se nešto čudno dogodilo, počeli su ljudi da zagovaraju tezu da informatika uopšte nije bitna, da to uopšte nije nauka i da se treba izučavati kroz druge predmete. Ovo je bilo van pameti jer se već tad osećala velika potreba za kadrovima i mi smo bili u informatičkom smislu jedna od najnepismenijih nacija u Evropi“, za portal Energynews objašnjava Dragan Ilić, jedan od osnivača Pedagoškog društva informatčara u Srbiji.

Pedagoško društvo informatičara Srbije se se već godinama bavi popularuzacijom znanja iz oblasti informatike i računarstva.

„Mi smo krenuli kao udruženje  pre pet godina sa realizacijom testa Info kupa i to je bilo takmičenje koje je bilo namenjeno učenicima u osnovnom obrazovanju. Iskustva su pokazala da je gotovo svake godine broj učesnika rapidno rastao i pokazivao interesovanje za ovu vrstu takmičenja, a to je ne samo omasovilo tu vrstu takmičenja i popularisalo informatiku i računarstvo kao nauku, već je uspelo kod tih učenika da podigne nivo informatičkih kompetencija na znatno viši nivo“, navodi Dejan Pejčić, profesor matematike i informatike.

Vođeno ovakvim rezultatima, Pedagoško društvo informatičara Srbije osmislilo je strategiju Informatika za sve, koja je za glavni cilj imala vraćanje informatike u redovne predmete od petog razreda. Međutim, veoma je bitan i širi kontekst ovog poduhvata: novi način razmišljanja.

„To je takozvani algoritamski način razmišljanja. Oko nas svuda su algoritmi i potrebno je razvijati kod dece takav način razmišljanja još od malih nogu“, objašnjava Dejan Pejčić. „Tako da to mislim da ćemo uspeti i mislim da će to biti dobro ne samo za učenike koji su se opredelili za računarske nauke ili informacione tehnologije, već i za sve ostale koji će se sutra naći u nekom poslovnom okruženju u okviru kojeg je potrebno razvijati takvu vrstu veština“.

Šta će učenici dobiti od još jednog obaveznog predmeta?

„Savim sigurno će imati mnogo više znanja i sa većim iskustvom će doći u prvi razred gimnazije i svih srednjih stručnih škola, a to onda nama daje i te kako puno prostora da dodatno izmenimo nastavne planove i programe, tako da kad budu završili i maturirali imaju sasvim, sasvim pristojno znanje iz te oblasti da mogu da izaberu fakultet koji god žele“, naglašava Dragan Ilić.

Teško je izračunati koliko je obrazovni sistem Srbije propustio poslednjih 10 godina ignorišući digitalni svet i njegove promene.

„Pre petanest, dvadeset godina imali smo iste startne pozicije i mi i ta neka razvijena Evropa i zapadni svet. Na žalost mi smo zemlja prošpuštenih šansi, tad niko nije imao viziju da je to neophodno kao što su recimo imale baltičke zemlje, tipa Estonije“, navodi Saša Popović, još jedan od profesora koji je član Pedagokog društva Srbije. 

„Do ove godine, ne znam, nećete da verovati, ali su deca birala između informatike i predmeta koji se zove svakodnevni život u prošlosti. Apsolutno svi se nasmeju na tu činjenicu, ali velika većina dece ne želi da živi u prošlosti, želi da živi u budućnosti“, poručuje Popović.