U Osečini, nedaleko od Valjeva, kompanija Detal proizvodi pelet od bukovog drveta, odnosno od otpada. Ideja za pravljenje peleta proistekla je iz porodičnog biznisa pravljenja nameštaja koji postoji više od 30 godina.

„Pelet proizvodimo od 2015. godine. Te godine smo krenuli, skoro probno, ali proizvodnja je bila dobra i sve je bilo prodato još unapred. Cela ideja bila je zasnovana na drvnom otpadu, piljevini, koja nam ostaje od proizvodnje nameštaja“, za Energynews objašnjava Miloš Marković, zamenik direktora. „Od 2013. godine smo čuvali drvni otpad, skladištili, starali se da ostane suv i da se kvalitet ne pokvari. Posle dve godine, krenuli smo u proizvodnju“.

Proizvodnja u 2016. godini iznosila je 800 tona.

„Mi smo mali proizvođač, pravimo oko 4,5 tona dnevno. Naša godišnja proizvodnja zadovoljava potrebe oko 150 domaćinstava po grejnoj sezoni. Sve prodajemo direktno, razvozimo direktno našim kupcima, ne dajemo preprodavcima. Zalihe ne pravimo, jer nam je sve rasprodato unapred“, kaže Miloš.

Kriza koja je nastala početkom ove godine na tržištu peleta nije pogodila Detal proizvodnju. Nije bilo problema ni u količinama proizvedenog peleta, ni sa cenom.

„Jaka zima nas je koštala nekoliko radnih dana u smislu da zbog vremenskih uslova ni mašine ni ljudi ne mogu da rade onako kako bi trebalo, niske temperature to ne dozvoljavaju. Imali smo neke dopune količina za stalne kupce krajem januara, ali ništa značajno niti je iko bio oštećen“, objašnjava Miloš i dodaje: „Takvi problemi količina i prodaje i zaliha tih količina su više problemi velikih sistema. Kriza sa cenom je nastala zato što su ljudi, da bi zadovoljili iznenadnu tražnju, kupovali zdravo drvo i mleli u pelet“.

Od proizvodnje u ovoj godini  Detal Pelet ne oćekuju ništa više nego da bude i kao prethodnih godina.

„Bili bismo jako zadovoljni da ostane kako jeste. Količine koje mi proizvodimo zadovoljavaju naše kupce, i  dalje ih proizvodimo od drvnog otpada od nameštaja. Tako najbolje iskorišćavamo sve resurse koji su nam na rapolaganju. Ono što nas brine su količine drvnog otpada, piljevine za pravljenje peleta“.

Naime, ukoliko tražnja bude nadmašila ponudu koja je direktno vezana za količinu piljevine u otpadu od pravljenja nameštaja, drvo za pelet će morati da se dokupljuje, a to, kako kaže Miloš, brka računicu.

„Onda to nije ista cena, a vi ne želite da kvarite svoju konkurentnu cenu na tržištu. Proizvodnja peleta nije jednostavna, mnogo stvari treba da se dobro uklopi, kvalitet drveta, način čuvanja. Ne možete skupljati drvo pored puta i obala, trulo drvo ne sme da se stavlja u preradu za pelet. Poseći zdravo drvo da biste napravili pelet je besmisleno i to ne sme da se radi“, naglašava Miloš i zaključuje: „ Moraju se dobro praviti proračuni kada, kako, koliko i voditi računa o količinama koje su vam na raspolaganju. Ako sve ukolpite, to je najbolja matematika, i mi ćemo se truditi da tako radimo i ubuduće“, zaključuje Miloš.