IT sektor u Srbiji i godine raste i nema problema sa tražnjom. Posla za našu outsouring industriju ima jer je globalna potražnja u stalnom porastu. S druge strane, domaće IT tržište raste tek blago, pa ćemo za nekih šest do sedam godina dostići nivo IT potrošnje koje su imale zemlje koje su još 2004-te ulazile u Evropsku uniju. Taj intenzitet korišćenja softverskih rešenja u poslovanju i svakodnevnom životu u Srbiji, a i ostale pokazatelje uspešnosti domaćih firmi mogli bi podstaći efekti Strategije pametne specijalizacije čija je izrada u toku.

Krajem prošle godine Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost CEPROM predstavio je rezultate istraživanja o izveštavanju domaćih medija o deci. Istražujući kakav je tretman dece u medijima u Srbiji, CEPROM je u periodu od nekoliko meseci pratio izveštavanje sedam dnevnih listova i pet televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Fake news ili lažne vesti uočene su kao globalni problem praktično u celom svetu.  Uz hiperprodukciju sadržaja koja otežava snalaženje u moru informacija i dezinformacija koje svakodnevno primamo, postoje i lažni mediji, stvoreni da kreiraju upravo onaj sadržaj koji se smatra medijskom manipulacijom i dezinformacijom. Uz podršku Uneska prošle godine pokrenuta je Inicijativa za novinarsko poverenje upravo zbog potrebe da se napravi razlika između ozbiljnih i lažnih medija.

Paradoks iz naslova  pominje medijsku nepismenost. Šta danas znači biti medijski pismen i zašto ni savršeno baratanje sredstvima komunikacije, uključujući sve društvene platforme ne mora podrazumevati obaveštenost njihovih korisnika? I obrnuto - za aktivno sprisustvo na društvenim mrežama ni najmanje ne moramo biti informisani o realnom svetu, ni toliko da imamo sposobnost razlikovanja stvarne informacije od puke laži. S druge strane, za donošenje mnogih bitnih odluka, neophodno je da smo informisani i tu nastaje situacija kada je medijska pismenost važna. Kako da stignemo do nje i šta uopšte ona znači?

Svet Roma, odnosno portal Romaworld.rs je multimedijalni medij koji donosi vesti, priče i video materijale o romskoj i široj zajednici. Njegovi autori locirani su mahom na jugu Srbije, odnosno u Nišu. Njegov značaj je s druge strane univerzalan, kao što su univerzalni svi poduhvati, pa i medijski, koji daju širu sliku života jedne zajednice i postaju protivteža stereotipnom izvešavanju.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti stupiće na snagu u Srbiji u avgustu ove godine. Naš zakon je adaptirana verzija Opšte uredbe usvojene u Evropskoj uniji prošle godine. Nova pravila u poštovanju privatnosti građana,  doneće mnogo novina i velike odgovornosti za sve koji rukuju ličnim podacima. To se odnosi i na medije čija je situacija nešto specifičnija. U ovom tekstu bavimo se nekim aspektima uz pomoć Dragana Petkovića, iz Asocijacije za on line medije, Nevene Ružić, iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i Danila Petkovića iz Share fondacije.

Ako su aktivni građani, aktivni mladi i dobre inicijative merilo kvaliteta života, u Somboru se živi bolje nego u mnogim gradovima u našoj zemlji. Somborski edukativni centar i Somborski omladinski Boom su dve aktivističke organizacije koje rade sa decom i mladima na razne načine, ali efekat je vildljiv u celom gradu.

U procesu digitalizacije društva, jedan od prvih koraka je postavljanje na noge sistema eUprave. Od pisane strategije do formiranja IT kancelarije, Vlada Srbije je napravila nekoliko konkretnih poteza na planu razvoja ovog servisa.

Informatika je već godinu dana obavezan predmet u petom i šestom razredu osnovne i prvom razredu srednje škole. Glavni izvor nastavnih, digitalnih materijala izradila je fondacija Petlja, a oni su od koristi i učenicima i nastavnicima.

U poslednjih nekoliko godina Zrenjanin se razvija u pravcu jednog od budućih IT centara u Srbiji. Nekoliko velikih firmi iz sfere IT industrije otvorilo je svoja predstvaništva upravo u ovom gradu, a jedan od razloga zbog čega je zato što Zrenjanin ima jak tehnički fakultet.